Priznajem ne razumijem se u pekarski biznis, ali s obzirom na sve hajke koje su bile nad njima pretpostavljam da imaju ok marže. Međutim ono što meni nije jasno je zašto ne slušaju svoje kupce? Dođem u 12 sati (rade do 15) i tražim kukuruzni francuz. I naravo više nema, sve su prodali ujutro. I tako već mjesecima. I sad se ja pitam ima li netko malo mozga u toj pekari pa da ispeče malo više kukuruznih francza. Prodaja očigledno nije problem. I tako ja njima svaki put prigovorim (doduše prodavačicama, a ne vlasniku) zašto ne ispečete više francuza? Naravno da one ne znaju i da svaki put ostanu bez riječi. Jednom mi je čak odgovorila da bi im onda ostalo više neprodanih drugih vrsta kruha.
Pa zašto pečete kruh koji ljudi ne žele? Da ja imam pekaru i da mi neki proizvod svaki dan plane do 10 sati (a radim do 15) ispekao bih malo više tog proizvoda i povećao prodaju. Ne znam možda ja krivo razmišljam. Možda pekari znaju optimalnu kombinaciju proizoda pri kojoj najviše zarađuju i imaju najmanje troškove. Mene i dalje živcira što bih trebao dolaziti u 8 ujutro kako bih kupio kruh koji želim. Srećom nisam jedini "zahtjevan" kupac pa su mi jednom prilikom rekli da si mogu rezervirati francuz ako želim. Znači ima još ljudi koji ne žele dolaziti u 8 ujutro, a jede im se baš taj kruh, dapače čak ga i rezerviraju. I još uvijek im nije palo na pamet da ispeku više komada?!?! Što bi se trebalo dogoditi da počnu slušati svoje kupce?
Nemojte istu grešku napraviti u vašem biznisu. Sprijateljite se s kupcima i izvucite iz njih što zaista žele. Ako imate puno zaposlenih i niste stalno u direktnom kontaktu s kupcima pitajte svoje prodavače na što se ljudi žale. Koje proizvode najviše traže. Ne sjećam se da sam ikada vidio kako prodavač zapisuje na papir kojeg proizvoda nisu imali kada ga je netko tražio. Zar je tako teško (sa)slušati kupce i ponuditi im ono što traže?