Marketing
Da mi je onega slakoga o fešte!
Kako nam je od početka 21. stoljeća prošlo, skoro već pa čitavo desetljeće, možemo sa priličnom dozom sigurnosti označiti neke trendove. Između ostaloga, žene su nam se emancipirale. Neke više, a neke manje. Neke nikako. To je dobro. Ne ne, nije dobro za ove šta se nisu nikako, već za ove emancipirane, to sam mislija, naravno...
Nemam ništa protiv emancipiranih žena. Naprotiv!
Da, ali emancipacija žena ima i neke negativne posljedice. Jedna od njih je da žene više ne peku kolače. Čekajte, nemojte odma skakat i vikat «ja pečem», «ja pečem»!!!
Poooolaaakooo...
Znam, sve znam, nije lako to sve stić, morate i na posal, i ispunit brdo obaveza koje vas čekaju doma, ali danas je postalo moderno kad ti recimo dite slavi rođendan, da se više ne gnjaviš sa tortama i raznoraznim kolačima, nego lipo izvadiš iz žepića dvista kunića, odeš u Babića, Svaguše, Grmuše ili Mrduše, pa uzmeš tortu u kartonskoj kutiji kakvu god ti duša želi.
Na tortu mislim, ne na kutiju...
Je, istina da su sve to instant torte, s prikoviše «umjetnina» na sebi. Barem su maštovite što se boja i uzoraka tiče.
Sad će neke moje drage sigurno pitat: "A zašto muški ne bi mogli ispeć kolače"?
Ne mogu to muški radit. Lako je za ovu normalnu, svakodnevnu spizu. Manistre, toće, gulaše, brujete, ćušpajze, rižote...to se da nekako naučit.
Ali pravit kolače...oprostite moje dame, ali nije muško za kolače. Ma jednostavno, nemamo mi te «mote»!
Ne mislim kako će nam bit problem da nećemo imat kad poželimo, nešto za zasladit život.
Bit će i Super i Hiper marketa i kvartovskih pekarnica. Svega će bit....
Poanta je u nečem drugom. Lipo je mumat kolače, puno lipo, ali daleko je lipše kad se kolači peku doma. Pa kad zamiriše čitava kuća! Nema veće topline. Bolje od centralnog grijanja, klima uređaja, termoakumulacionih peći, te INIh i MOLnih izvora. Ma to je milina od topline.
Grebeš kuću u kojoj se ne peku kolači!
E sad, čemu sav ovaj uvod?
Danas ću vam u ovom kutku predstavit kolač nad kolačima, savršenstvo okusa i mirisa, poslasticu bez koje je nezamisliva bilo koja fešta južno od Velebita, moguće i šire, a to je njegovo veličanstvo RAFIOL. Je li vam poznat onaj osjećaj kad ga lipo zagrizete, pa ispod onog prhkog tijeta naiđete na svu raskoš najlipših okusa...
Rafioli, rafioli, ovo mi djeluje ka neka mantra, rafioli, rafioli...
Možemo ga zvat i rafijol, svejedno. Jedno J više ili manje, nema veze..
Mnoga mala i vela mista svojataju lokalni način pečenja rafijola ka savršenstvo bez mane.
Ali, tu nema nikakve dileme.
Najbolji rafiol na svitu, bez ikakve sumnje je onaj – trogirski!
I sad kad se već ovako besramno falim, od tih najboljih trogirskih, opet su sigurno u prvih pet, rafijoli moje matere! Neka oproste sve ostale virtuozice kolačarstva i rafijolizma, ali kako moja mater pravi rafiole...mmm, ahhhh....
Budući da ja nisam škrt čovik, danas vam poklanjam recept od trogirskih rafijoli pa ko voli – nek izvoli probat.
Za list:
- 1 kg brašna
- 10 žumanjaca
- 20 deka cukra
- 10 deka masti (more i više)
- vanilije, mirisa (tajna) vode, pola čaše mlika, mrvicu soli
Za kremu:
- 70 deka bajama (pola lagano popržiti)
- 10 bjelanjaka ( vjerojatno neće tribat svih deset, ovisi o gustoći kreme)
- 50 deka cukra
- 2 žlice masti, a može i maslaca
- malo kore od limuna i naranče, pinku čokoladnih napolitanki, ruma, maraskina, kruškovca i ostalih mirisa
Zapamtite, krema mora bit toliko gusta, da kad uzmete u žlicu i izvrnete naopako, ništa ne ispada!
Jedna od najvećih zafrkancija pri pečenju rafijola je da im puca kora. Neće ništa izgubit na okusu, ali ako se rafijoli spremaju za pir, onda moraju izgledat kako Bog zapovida. Kora mora bit tanka - tanka, samo par milimetara, ako je kora debela, to nisu rafijoli!
E sad, ako vam puca kora, nije problem u kori već u kremi...
Rafijoli se peku na 150 stupnjeva
Koliko?
A dok ne budu gotovi!
Danas u butigama možete kupit neke kolače koje predstavljaju kao rafiole. Nemojte nasjedati na jeftinu propagandu. Pravi rafioli se ne mogu napravit industrijski, samo u toplini doma svoga i to u vrlo ograničenim količinama. Kad krenete put juga lijepoga, raspitajte se kod vaših domaćina di se prave dobri rafijoli. Znat će oni sigurno...
U slast!
Post je objavljen 30.11.2007. u 09:12 sati.