Na kraju će ispasti da tipkam samo kad me pritisnete :-)). Kaj mogu, zima je, inspiracija se s nule spustila u minus. No dobro, sad sam odglumila uvod ...
Chat i opet chat :-)). Dobri, stari, žuti i moj nick. I privatei :-)). Da se razumijemo, privatee smatram jednim od najljepših stvari chata. Nema nikaj bolje od dobrog privatea. Ok, možda dobra, jako dobra zafrkancija u sobi. Tako me solidno smeta kad se «prozivaju» oni koji privataju. Moj private, moja briga :-)).
Mislila sam da je takvo prozivanje karakteristično samo za Iskricu, gdje su svi jako fini, barem naizgled, no taj loš običaj se proširio. Tko zna, morti je uvijek postojao, samo ga nisam bila svjesna. Daklem, privatam i boli me briga kaj će tko misliti o meni. Uz to i uvijek priznam private :-)).
Ali, ono kaj me brine, jesu sami privatei. Hej, otkada se to kava i to offline kava dogovara nakon dva reda? Online kavu kuham odmah :-)). Probajte zamisliti mene zmotanu, 5 privatea, i svi istovremeno počnu o nekom oflajnu. Tada jako «pametno» odgovaram da na chatu samo chatam. Onda dobivam još pametnija potpitanja da kaj mi to znači.
Teoretski bi trebalo značiti da ne sajbram, nego samo chatam. Ali ... (sad ne slijedi priznanje da ipak sajbram, ne, ne :-)), nego slijedi nekaj čist' druzgega) ... pogubila sam nit ... Idem ponovno :-)). Davnijeh dana sam chatala na američkim chatovima, najdraži mi je bio excite.com, uopće ne znam je l' to još uvijek živo ili je u mrtvačnici neta. Znači, chatah na exciteu, usput, nije to bio samo chat, nego kompletni portal sa tražilicom; chatah ... joj kad ću konačno doći do poante, ako ista uopće postoji :-)). Chatah s jednim nickom iz NY. I on mi je na početku, tj. nakon kaj smo izmjenili a/s/l, rekao da želi samo chat, nikaj više. Moj izuzetno inteligentni komentar je bio: A kaj drugo osim chata, dijeli nas ocean i nekoliko mora. Je l' mi isprika može biti da tada još nisam čula za sajber :-)). Ili sam osramotila cijelu Hrvatsku, a i šire :-)).
Taj chatter mi je, osim objašnjavanja hrpe kratica, ostavio u nasljedstvo, samo chat, nikaj više :-)). Ah da, na kraju tog privatea mi je rekao da se čuvam, ima na chatu svakojakih spodoba. Kaj je točno, ali NYnick je nekih 10 god mlađi od mene :-)).
Vraćam se na hr.chatove i na privatee gdje odbijam offline. Pa me ti isti pametnjakovići pitaju da zakaj se ne želim nalaziti s nekim sa chata, kaj se bojim? Prva dva, tri privatea još nekako izguram, ali kad mi uleti peti s istim štosem, eksplodiram. Te jadničku ni krivom ni dužnom (vraga nije kriv, kriv je, kaj me tupi :-)) ) s visoka objasnim da u zadnjih hrpu god (sve me sram koliko je to god), nisam upoznala nikoga oflajn. Tako počnem piliti po petom privateu pa nastavim i iduće :-)). Onda se siročad koja je jučer došla na chat počne ispričavati, dok mi vatra suklja kroz prstiće.
Ono kaj me brine, recimo da me brine, osim loših privatea, oni me gadno brinu, ali ne želim tipkati o tome :-)). Znači, brine me kaj svi pretpostavljaju da se ne želim nalaziti jer se bojim. Djelujem li uplašeno, plašljivo, krhko, nesigurno? U čemu je problem? Vjerojatno u mom tipkanju. Zapravo, u njihovim mozgovima :-)).
Još dok je bio prokleto skupi dial-up, bilo bi mi jasno da netko želi čim prije dogovoriti nekaj. Sad je jeftin adsl, čemu ikakva žurba. Duga je noć :-)). Izostavit ću zlobne primisli poput da im je moj nick prvi u zadnjih par noći odgovorio na private pa sad love tu zadnju šansu. Dok ne zbriše ili u mom slučaju, ne eksplodira :-)).
Bojim li se :-)) ...
Loših privatea :-)) ...
Uvijek :-)) ...
Post je objavljen 30.11.2007. u 00:01 sati.