Pregled posta

Biti gladan

Otkad sam se razbolila naučila sam puno o detoksikaciji, prvu godinu bila na makrobiotici, uspjela odgladovati čak 8 dana i trudila se « očistiti» barem jedanput mjesečno. Jer za zdravlje, naročito ako boluješ od zloćudne bolesti, je jako dobro očistiti temeljito crijeva da se toksini ne bi vraćali u organizam. Znam da se većina ljudi snebiva, zbunjuje, ne želi o tome niti razmišljati, a kamoli govoriti. I da je jedan od najjačih strahova - strah od gladi.
Neću u detalje, da Vam ne bude neugodno. Evo već treći dan gladujem jer mi se stomak dobro napuvao, najvjerovatnije od janjetine u subotu uvečer ( Maca je slavio rođenje unuke) koja je najteža za probavu. Hoću reći da nije lako. Naročito ako se ostali normalno hrane i kuhaju pa me mantaju razni mirisi. Dan prije prvog dana gladovanja sam uveče popila čaj od sena lišća. Ne gladujem totalno, prekjučer sam za ručak pojela smiksanu juhu od tikvica i brokolija, jučer puru s acidofilom, danas integralnu rižu začinjenu maslinovim uljem i đumbirom. Ostatak dana kad osjetim glad pijem čistu mlaku vodu, kukiča čaj ( sušene grančice zelenog čaja) ili kadulju.
Malo prije sam popila Colone pure – napitak na bazi lana koji sam nabavila iz Amerike, zatim zelenu glinu i sad polako pijem mlaku vodu jer treba popit što više vode. To Amerikanci zovu ---nagli skok- i preporučuju svima barem jedanput mjesečno. Iza toga slijedi klistiranje jer kombinacija lana i gline očisti želudac i crijeva ko metla. Ako izdržim gladovat ću i sutra uz Biottin Breussov sok ( dakle ništa čvrste hrane) koji ponekad i sama pripremam, ali ne da mi se gnjavit, kupila sam nekoliko boca u Splitu u DM-a - cijena 26 kuna dok u nas u apoteci košta 36. Zašto ovo pišem. Jer mi nije lako. Većinu dana ležim, bole me kosti – ne želim kad se čistim piti tablete protiv bolova, i vrlo mi je hladno, prošetam do balkona da vidim mace, pokraj kauča - zadnji Zarez, Uelbek - Lanzarote, Teofil Pančić - Osobeni znaci, Steinerova Filozofija slobode i zadnji Feral. Nemam koncentracije, čitam na preskokce, a i svako malo zaspim, pa mi se sve smiksalo u glavi, i radio, i TV, i ono što pročitam. A povirim i do blogosfere. Čak sam sanjala jednu pubertetsko erotsku bajku. Gospe draga, mislila sam je staviti na papir ili čak na blog, al nije primjereno gospođi sa 50+. Moj princ iz bajke je najviše sličio Gary Oldman-u , zapravo neka kombinacije njega i Daniel Day Louis-a, al imao je osmjeh William Hurt-a. Nije loš, zar ne ? Pokušavam nastaviti san , pa nek se pretvori i u sapunicu. Ne uspijeva mi.
Ujutro odmeditiram, al čini mi se neuspješno.
Pa kažu čovjek je duhovno biće. Ima bit da je za nas normalne ljude preduvjet da je želudac pun. Da bi mogao normalno mislit. Ili prazan bar 40 dana. Tu smo već na putu da postanemo sveci.
Bez obzira što je teško, moram priznat da se osjećam bolje, ponosna sam na svoju snagu volje, a i stomak se vraća u normalno stanje. Ako niste znali, kažu da je znak debljine kad od stomaka ne vidiš onu stvar. Dakle, to je cilj.



A kad izađem na terasu, mama- prozvala sam je Megi, i mališi me ovako - pravo u oči -gledaju. Ne zna se ko je lipši .

Post je objavljen 29.11.2007. u 17:43 sati.