dobro jutro želim svima,malima i velikima,dobro jutro baš u petak,vrijeme nam baš nije krasno,al je i kroz maglu jasno da je vikenda početak...-začula sam novu melodiju na svom mobitelu...
joj!!!vrijeme za školu!!!polako sam se ustala iz kreveta,obukla, i počela spremati stvari za školu....tada sam začula kucanje...,
brzo sam pojurila otvoriti vrata,bile su to moje frendice-melany i andrea.
ej!!!!!jesi spremna???napokon zadnji dan škole!!!!!!!!!!-povikala je mel,nadam se da nas neče zaliti vodom ili gađati jajima-oglasila se anchy,neznam ali znam da neču izdržati tih 3 sata...-odgovorila sam im-pričekajte da uzmem torbu!!šta če ti??pa zadnji dan je!!!!nečemo ništa raditi-rekla je anchi,osim zezat se-upala joj je mel u rečenicu...ok!ajmo!!!
i tako smo krenule u školu..
po putu smo pričale o planovima za praznike,i maturalcu...
odjednom me mel upitala:i tina,šta češ poduzeti u vezi Bojana????-,šta bi poduzela???znaš da nemam "muda" za takve stvari-odgovorila sam joj.pa neznam...možda da mu priznaš da ti se sviđa??-uplela se anchy.več zna da sam u njega...a i maja i ana su u njega...tako da...-pa šta onda??možda mu se baš ti sviđaš-ohrabrivala me mel...sumnjam,a i...bok cure!!!!!!!!!-prekinula me jelena...bok!!kako si??-upitale smo je...dobro sam...za sad...samo da me ne zaliju vodom...nadam se da neče...-odgovorila sam joj i počele smo se smijati....
napokon je i zvonilo..ušli smo u školu i čekali početak nastave...
to je bila najbolja nastava do sad..samo smo se zezali,ludovali,slavili kraj škole...i na kraju...kraj škole!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
svi su izletjeli van!
SLOBODA!!!!!!!!!!!!!!!!-povikao je jedan učenik...počela smo se smijati ko lude...
da sloboda!!!sljedečih 2 i pol mjeseca-zezala sam se...krenule smo prema doma...
iz nekog razloga Bojan je došao sa frendovima...mislim da su krenuli u dučan kupiti boje za kosu,al nisu odmah otišli...stajali su na početku ulice...
mi smo isto stale jer me bilo sram proč kraj njih...
ujedno sam ga voljela a ujedno mrzila jer sam znala da ga nikada neču imati.
napokon su otišli u ulicu a mi smo nastavile dalje...odjednom mi je puklo nešto u glavi i izderala sam se:Bojan,VOLIM TE!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
poslje toga sam se ukamenila,a zatim pobjegla,nisam znala što me spopalo...
kad su me cure stigle samo su me ozbiljno gledale...
šta??pa kraj škole je...ako me pita šta je to značilo...značilo je da ga volim...ali u 7. razredu...
svašta se može dogoditi preko ljeta...počele smo se smijati...
imaš pravo...-rekla je mel..zagrlile su me i nastavile smo dalje...
drugi dio-dobra vijest
to isto popodne smo išle u grad...
uh kojih komada ima!!-javila se anchy,bogme ima-odgovorila je mel,i čekaju smo na nas-u šali sam rekla...opet smo se počele smijati...
sljedeči dan sam bila sama doma...odnosno s mamom al ona je pospremala svoju sobu a ja svoju...
odjednom je zazvonio telefon,....
mama daj se javi!!!-zaderala sam se.dobro-odgovorila je i javila se:molim,evo samo malo...začula sam kako razgovara...za tebe je!!povikala je mama,,,ok!dolazim!!
jedva sam primaila slušalicu i pitala:molim?
hey!!!!šta ima???-začula sam glas s druge strane
hey!!nema ništa..baš pospremam sobu....
ti treba pomoć???-bila je to jelena,
hvala netreba...šta ti radiš??
evo ništa...isto pospremam sobu,slušam mjuzu i tak...-bila je dobra,lijepa,visoka i smeđokosa
aha...a šta slušaš??
narodnjake..-i slušala je narodnjake
aha...šta inače ima kod tebe???-nisam znala šta da je više pitam...
pa ništa....e imam pitanje..
daaaa???-radoznalo sam upitala
šta radiš sljedečih 2 tjedna??
pojma nemama...pa gdje je to još?!?!?!
a nemaš nikakvih određenih planova???
trebala bi se nač sa ivom al moramo se još dogovorit kad...
e pa javi joj da sljedečih 2 tjedna nemaš vremena,spremaj torbe i dolazi kod mene,,,
molim???zašto????-zbunjeno sam je upitala
šta misliš zašto???pa zato šta idemo na more!!!
ma da???a neznam jer če me starci pustit...mislim moraju se još dogovoriti s tvojim,dat mi pare i to...
ma šta če ti pare???jest češ šta i mi svi i dobro....
ajd pitat ču staru pa ti javim...
ok!nek nazove moje pa neka se još dogovore...sam požuri jer danas idemo...
ok.čujemo se još....
ok!požuri!!!!
dobro,ćao-poklopila sam slušalicu i otišla do mame...
treči dio-prvi dan na moru
bok mama!!!kak si???-upitala sam je.dobro zašto???-odgovorila je...pa tak pitam..e i imam jedno pitanje-umiljatim glasom sam govorila...
šta je??šta opet hočeš??-sumnjičavo me pitala...,ništa samo sam te htjela pitati jer bi mogla s jelenom ići na more??
neznam..moram se još dogovoriti s tatom...a i sa jeleninim roditeljima...valjda če nam javiti par dana prije nego idu....-govorila je dok je čistila prašinu...
e vidiš..u tom je fora...oni danas idu...-polako sam govorila...
danas??????-začuđeno je pitala..
da..sad me jelena zvala...PLIZ jer mogu ići???,,
neznam..moram se dogovoriti sa tatom pa ti javim....
ok!sam požuri jer idemo večeras a i moram se još spremiti i to...
otišla sam u sobu i nastavila pospremati...upalila sam muziku i usput plesala...odjednom sam začula telefon...
bila je to jelena-i jer možeš ići??
ček da pitam mamu-odgovorila sam joj...
mama!!!!!!!!!!!!!!jer mogu ići-zderala sam se..polako je došla...stala je na vrati i rekla:a šta misliš???,,,,,,mogu??-upitala sam..samo je kimnula glavom i nasmješila se,,
počela sam vrištati od sreče i javila jeleni da mogu ići...uzela sam torbu,pola stvari iz ormara i na put k jeleni...kad sam stigla več su bili spremni tako da smo odmah krenuli...
išli smo s kombijem...al onim ljepim..naprijed 3 sjedala a iza 4...tako da su muški(jelenin tata,brat-matija i matijin frend nikola) sjedili naprijed a jelena,jelenina mama,ja i scuby(njihov pas) smo bili iza...
nakon par sati vožnje ja sam nakratko zaspala...kada sam se probudila polako smo se spuštali po velikoj nizbrdici...
bilo je puuno zavoja...na svu sreču nije bilo puno autiju tako da smo brzo stigli...
smjestili smo se u kamperice i otišli spavati...
ujutro smo se jedva probudile...mamurno smo se ustale i izašle van...matija,nikola,sunčana i mladen su se več bili ustali...
več su doručkovali i počeli raditi-morali su kopati septičku-bljak,zato što nije bilo wc-a u kampericama tako da su ga morali napraviti ,iskopati septičku,kupiti i spojiti cijevi itd....dan je brzo prošao i stigla je večer...
krenule smo u šetnju..bilo je lijepo..
mirno...,mjesec je sjao i nikoga nije bilo...
prolazile smo kraj šume i smijale se kada je odjedamputa zapuhao snažan vjetar...
nismo znale što se događa...lišče je padala na sve strane,grane su se bijesno ljuljale,ptice su izletjele iz šume kao pomahnitale...
bojale smo...neka sjana se pojavila u šumi...samo smo stajale... približavala prema nama...
veliki crni ogrtač lepršao je oko sjene...pojavile su se dvije malene crvene točkice....bijesno su gledale u nas...
vjetar i i dalje puhao,valovi su udarali o molove....sjena nam se sve više počela približavati...
bez imalo razmišljanja počele smo vrištati i bježati...trčale smo i trčale ali sjena se i dalje približavala...nikako joj nismo mogle uzmaknuti...
trčala sam i dalje...tada,,,,,osjetila sam da me netko primio za ruku...zaustavila sam se...jelena je i dalje bježala...nije su okretala....
bojala sam se...bojala sam se pogledati...bojala sam se okrenuti...i vidjeti...tko me drži....
no skupila sam hrabrosti....zaklopila sam oči i...okrenula se...sjena mi je proletjela glavom...poglagano sam otvorila oči...
ono što sam ugledala nisam željela nikada vidjeti...za ruku me držao crni plaš....ništa drugo nisam vidjela...ni ruku ni noge ništa...
velika crna kapuljača prekrivala mu je lice...vidjela sam samo crvene oči koje bulje u mene...
Nisi trebala dolaziti....umrijet češ...-progovorio je prodornim teškim glasom....
ne,kako to misliš umrijet ču...-jedva drhtavim glasom sam upitala...
umrijet češ...-ponovo je rekao no ovaj puta kao šapčući...
sva sam se sledila...nisam mogla vjerovati da se to događa...duhovi ne postoje...duhovi ne postoje...-ponavljala sam u sebi...
sve si ovo umišljam...sve je ovo ružan san...-molila sam se...sklopila sam oči nadajuči se da če moja nadanja biti istinita i da ču se probuditi...
otvorila sam oči...crni plašt me još uvijek držao...NE,NE ovo se ne događa!!!!-ne vjerujući ponovno sam sklopila oći...
otvorila sam ih...ruka mi je bila pružena kao da ču se rukavati s nekim...nikoga nije bilo...ja sam samo stajala na tom mijestu...pokraj starog stabla...
djevojčice...djevojčice...dozivao me glas...djevojčice...okrenula sam se oko sebe...ispred mene se pojavio jedan starac...djevojčice...jesi li u redu???-upitao me...ne,da mislim...valjda...
što se dogodilo???-upitao me..
ja,neznam,duh kaput,oči....-nisam znala što govorim...
smiri se...gdje si odsjela???-ponovo me pitao...
ja tu blizu...idem doma..-odgovorila sam krečići prema kući...-sve je uredu...samo sam umišljala...
dok sam hodala okrenula sam se par puta...starac je još uvijek stajao i gledao prema meni...
kuča mi više nije bila daleko...potrčala sam...
i napokon sam i stigla...otvorila sam vrata i ušla...
Post je objavljen 29.11.2007. u 14:22 sati.