Scena prva (2005.)
Ona: Ove godine kupit ćemo za Božić bor u posudi; žao mi je svake godine ubijati novo drvo.
On: I meni je žao. Ali ove treba zalijevati, a nismo stalno tu, i treba ih presađivati u veće posude vremenom. Inače će biti na meni da ga osušenog iznosim onolikog…
Ona: E Tebi je sve problem! Uostalom, JA ću zalijevati, a nikad čula da ih treba presađivati.
/Scena završava u rasadniku; prodavač ukazuje na potrebu godišnjeg presađivanja i stalnog zalijevanja./
Scena druga (2006.)
Ona: Gle, suši nam se bor.
On: … da, trebalo bi ga presaditi.
Ona (tri sekunde nakon prve rečenice): Bas mi ideš na živce. Ne!! Presaditi…!?! Ma, ne suši se on, samo mu otpadaju iglice, narast će to opet.
/…On spoznaje da su ga kao dijete lagali. Iglice ili lišće za fotosintezu ipak nisu potrebni… On bira mir u kući./
Scena treća (2007.)
Ona: Bor se osušio.
On: …je, šteta sto ga nismo presadili.
Ona: Ma kako samo možeš biti tako tvrdoglav tolike godine! Ma ne presađuje se bor! Pa jeb'o te bor, pa što ako se osušio! Hajd' nosi ga na smeće…!
On: … ali moramo s tim čekati odvoz krupnog otpada…
Ona: ……………………………………………………………
P.m.S.
Ona: Jeldaćešmikupittorbicuzauznovečizme?
On: Ne možemo sad. I znaš da moramo promijeniti šporet. I imaš toliko torbi da bi trebali kupiti novi ormar. Za torbe.
Ona, ceketavo: Ajasamtebikupilazimskegume.
Post je objavljen 28.11.2007. u 10:31 sati.