Marketing
Samo se svinje ne vesele zimi i praznicima
Dolazi nam zima. Temperature se spuštaju do nule a desi se da i pređu nulu. Kad neko spomene zimu dolazi mi par asocijacija. Kao prvo glupi božićni filmovi nakon koji se osećam glupo ali sretno, zatim coca cola reklame, jebeni sneg u koji ne mogu da gledam pa stalno škiljim, klinci koji bacaju petarde baš kad ja pridremam i svinjokolje. Neki bi se začudili sada zašto ja to spominjem,ja koji živim u naselju ali svake godine prinuđen sam da sudelujem u žrtvovanju svinja. Gde, pa naravno u Pačetinu.
U subotu, kada sav svet izlazi da se potuče na brod ili vadis ja ostajem kod kuće, umoran sam i neda mi se. Moj otac polako ulazi u moju sobu dok ja slinim na krevetu uz iritirajući zvuk levog motora termo peći koji jebeno tandrče. On svojim ljupkim glasom obaveštava mene, svog sina da je sutra taj veliki dan i da treba da se naspavam i pa pripremim toplu odeću i čizme. Po izrazu njegova lica vidim da se i njemu ne ide ali kad Mara(baka) drekne svi se moramo postrojit sa noževim u rukama. Nedelja je ujutro, dolazim u tu avliju i gledam. Sve je spremno. Iz improviziranog šporeta napravljenog od bureta izlazi dim i para tople vode koja će se u daljnjem procesu koristiti za šurenje. Majka, već od davno budna ide po dvorišu i psuje boga oca gde smo do sada. Ja ko žvaka razvlačim se u potrazi za nekom starom truljom. Dok na sebe oblačim neki prsluk koji nije vidio veš mašine zadnje 4 godine čujem iz vana kako pada prvi.Muvam se okolo, u pravilu čekam da mi kažu da im smetam i da bolje da odem usisavat(to definitivno bolje radim). Dok gledam kako pravi muškarci u onom koritu žuljaju dlake sa limenim predmetima u obliku stožca ja stojim i pravim se da ložim vatru. Na glavu stavljam i neku crnu kapu da mi ne mrzne glava. Još sa nožem u ruci izgledao sam kao da sam se upravo vratio sa ravne gore. Još sam se muvao tuda okolo sve pokušavajući naći neku zanimaciju. Uglavnom nikad ja nisam bio taj dečak sa sela, nikad me te aktivnosti nisu privlačile, ali eto baš ako je nužno i ja pomoći. Niti sam volio krv i proučavanje anatomije svinje. Nakon što su sasekli prvu u komade došlo je nešto što bi i ja mogao da radim. Mene i mog brata Jovicu(10god) zadužio je za sektor ČVARAK. Mi smo bili zaduženi za to.
Čvarak majstori
Kad ništa neznaš da radiš čvarke uvek moš rezat. Moj brat jovica radio je to puno brže od mene, on je dete sa sela i mnogo praktičnih stvari zna. Stvarno je legenda. Uz njegove lovačke priče iz osnovne škole rezanje čvaraka je stvarno bilo zanimljivo. Naime dobijete kajiš svinjskog sala, zavisno od veličine režete ga na manje kajiše pa na kraju te manje sve zajedno režete u kockice i tako dobijate finalni proizvod-čvarak. Nađe se tu neka ljigava masa koju je Jovica usporedio sa ljigavcima koji svetle(oni na kirbaju) jedino što ovaj ne svetli. To je neka masa sala koja je neverovatno ljigava i jako ju je teško prerezat jer se otima i skliže. Ali upornošću i to smo savladali. Prava stvar jeste kad uzmeš neobrađen kajiš sala pa ga treneš od astal, tad čuješ onaj neverovatni zvuk paf! Pošto smo završili jednu svinju Joco i ja odlučimo da odmorimoi zamezimo malo dok ovi pravi muškrci ne istrančiraju ono drugo. Uz smeh Jovicinih dogodobština brzo smo završili i drugu svinju. Čvaraka je bilo u dve poveće plastiče posude. Mi smo svoje obavili. Pravi muškarci ostali su još da prčkaju oko sitnica a ja sam zalego. Radeći sa Jovicom shvatio sam jednu stvar, deca sa sela su bogatija životnim iskustvom,znaju dosta stvari u praksi,nisu razmažena i mnogo su zdravija i imaju normalnije ponašanje. Kladim se da ni jedno dete iz grada ne bi usudilo primirisat svinjokolji a kamoli rezati čvarke, dok Jovica to radi sa užitkom. Sa svojim 10 godina deluje mnogo ozbiljnije nego njegovi vršnjaci koji provode sate u virtualnom svetu.
Tako je prošla još jedna svinjokolja. Možda čak zadnja u mojoj porodici jer baka je već stara i sve joj se teže voditi brigu o svinjama.Ali nadam se da ću prisustvovati na još svinjokolja, ali samo da režem čvarke.
Post je objavljen 27.11.2007. u 21:00 sati.