...Viktor Igo je,1874.godine,obznanio da je"mucenje prestalo da postoji".Ocigledno je bio zrtva iluzije koju su stvorili zakonski tekstovi,jer cak i u Zapadnoj Evropi,ako je pokatkad i jenjavala,tortura nikada nije potpuno iscezavala.
Stavise,upravo se Igoov usklik podudario s novim,rastucim talasom mucenja koji nas jos plavi,ne smanjujuci svoju smrtonosnu snagu.Zapoceo je raspad kosmopolitizma,pa je i izvlacenje obavestenja o stranim drzavama doslo na cenu.Jacanje drzave je,s druge strane,iziskivalo unutrasnju pacifikaciju drustva,sto je opet znacilo jacanje policije i aparata bezbednosti,kao i slabljenje moci javnog misljenja i skupstinskog nadzora.Totalitarizacija je,posle 1919.godine,konacno instrumentalizovala ljudsku svirepost u sluzbi poretka i mucenje ucinila funkcionalnijim nego ikada ranije.I gde smo danas?Savremena drzava nema neki krhki aparat koji bi podrhtavao s pulsom javnog mnjenja.Aparat upravlja cak i njime,onako kao sto lutkar vodi marionetsko pozoriste.Aparat je danas drzava u drzavi,i kadar je,svojom moci,da zatvori,proganja,muci,truje i ubija u tamnicama i logorima koliko god hoce nevinih,a da zbog toga,zasticen drzavnim interesima,ni pred kim ne odgovara.Ko jos moze istinski,nezavisno i bez opasnosti da ispituje rad tajnih sluzbi?Ogromna masina kontrolise najveci deo zivota zemlje,i za to su joj sva sredstva na raspolaganju.Za pokrice svoga obezgranicavanja,vlast koristi svaku stvarnu ili prividnu disidenciju.
Uglavnom nemocni,nasa sudbina jedva da jos zavisi od toga da svuda i uvek sumnjamo-za sta se zalagao Harold Dz.Laski-u kriterijume koje vlast hoce da uspostavi ili je vec uspostavila.
I u pogledu mucenja,drzavna hipokrizija je postala bezmalo nerazmrsiva,pri cemu nikada nije prestajalo da vazi,po recima Zana Bodrijara,da je svaka moc sacinjena od hegemonije,vladara i holokausta naroda.
Kao antropolog,Klod Levi-Stros je,kaze sam,citajuci opise svakojakih mucenja koja upraznjavaju Indijanci iz Meksika ili oni sa americkog platoa,osecao izvesnu nelagodu.Ali,ta je nelagoda,dodaje,neuporediva sa uzasom i prezirom koji ga prozimaju pred slicnim praksama u nasem drustvu.Osim sto bismo u tim recima mogli da prepoznamo aluziju na torturu koju je francuska vojska u to vreme primenjivala nad alzirskim borcima pokreta za oslobodjenje ili nad onima koje bi osumnjicila kao pobunjenike,s pravom bi nam se moglo uciniti da se u njima zastupa i odredjeni evropocentricni moral.Ako se i zastupa,ipak bi nam moglo biti blisko uverenje od kojeg francuski antropolog pri tom polazi:da se o svakom drustvu bar delimicno mora suditi na osnovu normi koje ono samo obznanjuje.Tada zapazamo svu dubinu licemerja takozvanih civilizovanih drustava.U njihovim zakonskim tekstovima je ukinuto ono sto i dalje se cini.Moralno i politicki se zgrazaju upravo nad praksama koje krisom i bestidno sprovode.Takozvanim primitivnim drustvima,kojima se Levi-Stros bavi,bar se ta hipokrizija ne moze prebacivati.Svirepi obicaji pripadaju,jednostavno,obredima njihovog javnog zivota.
Neka se praksa mucenja u bitnome i nije menjala tokom vremena,ali su ipak njeni pobornici gledali da sto vecma suze sam pojam stavljanja na muke.Time su pokusavali da bar izvestan njen deo rasterete moralnih osuda.
Upravo u nasem dobu je proces"stezanja"pojma najocigledniji.
Samo se pokusajem preodredjivanja moze objasniti"pouka"koju je,1970.godine,svetu dao jedan izraelski general.
Osecajuci se nesumnjivo"civilizovanijim",general je naveo primer kako se neki Palestinac"bez mucenja"moze naterati da"progovori".Mucenje je navodno suvisno:dovoljno je zatvorenika vezati za crkotinu kakva je les hijene,
koja se smatra krajnje necistom zverkom.Ne samo sto ce onda"progovoriti",tvrdi general,nego se kasnije nece usuditi ni da prizna da je i kako je doslo do toga,jer bi se i sam,medju sabracom,smatrao zauvek necistim i bio izopsten iz zajednice.Opisani izum izraelskih mucitelja,koliko god bio izuzetan po strvinarstvu,ne moze se izuzeti iz mucenja kao represivne prakse iznudjivanja govora nanosenjem bola koji pri tome ne mora biti ogranicen jedino na fizicku patnju."Cistotom"se u mucenju ono ne ukida.Buduci da su napretkom tehnologije napredovale i represivne tehnike,francuski krvnici su se,polovinom naseg stoleca,veli istoricar Vidal-Nake,hvalili da koriste"cisto mucenje",ono koje ne ostavlja tragove.Svakako,elektricna struja ostavlja manje tragova nego lomljenje kostiju ili metoda kolca,ali jos je u pitanju tortura tela.U Latinskoj Americi kapetan Albernaz,koji je rukovodio mucenjem mladog brata propovednika Tita iz Alenkara,izjavio je da ce Tito,ako ne progovori,biti slomljen iznutra,dodajuci:
"...jer mi poznajemo nacine koji ne ostavljaju vidljive tragove.Ako prezivi,nikada nece zaboraviti cenu svoje drskosti."(I doista,dominikanac Tito iz Alenkara nije zaboravio cenu krvnikove ustrajnosti:ubio se u Lionu 1975.godine.)Svojim pokusajima suzavanja pojma,mucitelji su zapravo prosirivali praksu.Koliko god izjavama bio"udaljavan",horizont mucenja je ostajao isti,ne gubeci na ostrini.
Ni odnos izmedju mucitelja i mucenog se ne menja uvodjenjem zaobilaznih nacina u mucenje.Islednici u logorima i masovnim zatvorima znali su da organizuju mucenje,a da sami ne budu neposredno prisutni.Cilj je postizan
"gladijatorskim metodama",kako ce to reci Nikola Cuckovic u spomenutom pismu,prepoznajuci poreklo pretvaranja jednih zatvorenika u orudje za mucenje drugih.Sami,ipak,mucitelji zadovoljavali bi se pokatkad da"neutralno"posmatraju prizor.Tako su,kaze Cuckovic,komisije koje su dolazile u St.Gradisku ili na Goli otok
krisom uzivale u"teatru surovosti",u"komadima"mucenja koje bi izrezirali islednici.(U Vijetnamu se mucionica,u razvijenijim krajevima,bezvucna odaja bez prozora,inace naziva"bioskopska sala".)Cak i kada je presuda protiv zatvorenika bila donesena,mucenje se nastavljalo radi"rasciscavanja istrage".Trazene su"izjave"koje su diktirali sami krvnici:bilo je"potrebno"izblatiti sebe,potkazati druge,popljuvati ono u sta se veruje.Cilj je bio slomiti subjekt razaranjem tela,unistiti ono"OPIREM SE,ODBIJAM",dezintegrisati poslednji atom ljudske licnosti.Takva tortura u logorskom svetu je postajala sistem,postajala je cak totalni drustveni poredak ciji je svaki clan morao da bude krvnik ili zrtva,mucitelj ili muceni.Ponekad su te uloge razmenjivane,ali odnos je ovekovecavan.Tanatokratski poredak,u kome se bez mucenja ne moze,nije utopija...
(Jovica Acin-"GATANJA PO PEPELU(O izgnanstvima i logorima)")
Post je objavljen 27.11.2007. u 12:04 sati.