-Ubio mi je brata.
Poznavali smo ga sa linije.
-Iz cista mira.
Bio je dobar borac.
-Znao je da nema nista s njima.
Izboden gelerima.
-Ubio ga je onako.
Imao je dovoljan postotak invalidnosti da ga demobilisu.
-Onako.Kako sila ubija.
Ostao je u armiji.
-Da se prica.
Zbog paketa.
-Ker profiterski.
To je sve sto je imao za zenu i dijete.
-Pijacar.
Njih dvoje su sve sto je imao uza se.
-Na tudjoj je krvi zlato naniz`o.
Imao je i brata.
-Sad je logistika.
Ubio mu ga supak.
-Sad je ime.
Zato sto mu brat nije bio picka.
-Podmazuje guzonje.
Zato sto mu brat nije dao na sebe.
-Cuvaju mu ledja.
Jutros ga je pokopao.
-Al`Allah ga dragi vise ne sacuva.
Od jutros je pod mezarom sjedio.
-Osveticu se.
Bore su mu licem mjesto suza tekle.
-Osveticu brata.
Usta suha na smrt zaudarala.
-Znam da mi vjera kaze oprosti.
Arif nam je rekao.
-Znam da moram biti jak.
Zena nas je trazila.
-Al`nisam jak.
Molila nas je da ga dovedemo.
-Allah je Bog.
Bojala se za njega.
-Al`brat je brat.
Bio joj je covjek.
-Allah je jedan.
Bio joj je dobar covjek.
-Al`brat je krv.
Zeljela ga kraj sebe.
-Allah je najveci.
Za djete i za sebe.
-Al`ne vidim ga od krvi.
Za dobro i zlo.
-Allah ce me kazniti.
Za jucer i danas
-Ja cu se pokloniti.
Za sutra i poslije.
-I kazni se radovati.
Za nadu i strah.
-I kazna je dar kad je od Allaha.
Za srecu i bol.
-I molicu za jos.
I za ono malo sto se jos od zivota dalo odlomiti.
-Al`cu se osvetiti.
Za sve sto se jos dalo naslutiti.
-U kajanju cu ga utopiti.
Za brata kojeg nema.
-Osveta.
Tada me Adnan pogledao.
-Krv.
Znao sam mu pogled.
-Za krv.
Tako gleda kada boli.
-Za brata.
Tako gleda kada druge u zivot vraca.
-Osveta
Okrenuo se Osmanu i upitao.
-Kako ces se osvetiti?
-Ubicu ga.
-Koga?
-Njega.
-Zasto?
-Ubio mi je brata.
-Znam.Pitam te zasto ces ti njega ubiti?
-Da osvetim brata.
-Neces ga tako osvetiti.
-Hocu.
-Neces.
-Ti mi reci.
-Ubices ga.
-Ubicu ga.
-I?
-I kraj.
-Konacan promasaj.Tvoj.On mrtav i pokopan.Ti.Ludilom zakopcan.Kraj.Tvoj.Pokopan,slobodan.Kraj.Tvoj.
-Ne odgovaraj me.Ubicu ga.
-Ne odgovaram te.
-Zasto mi to pricas?
-Da te naucim da se osvetis.
-De nauci me.
-Supak ima dijete.Curicu.
Osman ne trepnu.
-Mi cemo ti ga uhvatit.Svezat.Ti dovedi curicu.Raspori je pred njim.I navuci mu je na glavu.
Osman trepnu.
-Kad je bude ukopav`o dodji na dzenazu i reci drkam ti na dijete.Ubice te na mezaru.Pasces mu k`o dijete.Ti.
Slobodan.On.Ludilom zakopcan.Pamti tebe i brata tvoga isto k`o i dijete svoje.Kraj.On zivi.Promasaj.
Tisina frknu.
-Ti si lud jebem ti mater.
-Ne psuj mi mater.
-Ti si lud.
-Ne lud.Kategorican.
Osman frknu.Ustade i ode.Ne okrenuvsi se.
-Bice dobar.Uzece abdest i lece s mirom.I dijete ce mu imat oca.I mati joj muza.
-Jesi`l mislio to sto si rek`o?
-Nisam.
-Zasto si rek`o?
-Da ga odvratim.Ubili bi ga prije nego sto bi mu i pris`o.
-Mislio sam da cemo mu mi pomoci.
-Pomogli smo mu.Otisao je zeni i djetetu.
-A supak?
-A supka cemo veceras ukopati.Kraj.Bolan promasaj.Ziv ukopan.
Ostali smo sjediti pod mezarom.Kraj nogu Osmanova brata.Bio je dobar borac.Bio je dobro drustvo.
Post je objavljen 26.11.2007. u 10:03 sati.