Swi sigurno znate da sam ja srednje dijete u obitelji tako da moji starci bas i nemaju wremena za mene jer uvijek paze na mog mladeg brata i stariju sestru.Meni gowore da se ugledam na swoju sestru i brata. Nema me ko saslusati i sawjetowati i zato sam takwa kakwa jesam. Swe sto mi se dogada ne goworim nikome jer me nema niko saslusati i swe se to gomila, saw taj bijes,swa ta mrznja,swa ta tuga...Jednog dana swe ce to izaci na powrsinu, samo je pitanje kad...Samo zelim da me neko woli i saslusa jer nemogu ziwjeti owako, nemogu nastawiti dalje. Mnogi ljudi me bas ne podnose i neznam zasto, neznam sto sam im skriwila.Mnogi ljudi mislie da je lako biti SAM, da oni to zele... Nitko me ne razumije i ponekad zelim pobjeci od swijeta, sakriti se od ostalih i samo plakati, ali moram nastawiti dalje i dokazati da sam hrabra i da mogu nastawiti dalje...Ima jedna cura kojoj sam jako wjerowala i uz koju sam bila kad joj je bilo najteze, kad su joj swi okrenuli leđa. Sada je meni tako,a ona je uz tu ekipu koja me mrzi i okrece mi leđa,a goworila mi je kako je grozno kad ti netko zabije nož u leđa,a sada to ona cini meni. Imam frendice koje su uz mene i jako sam im zahwalna. Uwijek su mi goworile da se nedruzim s njom jer ce mi okrenuti leđa,a ja ih nisam slusala,a sad widim da je to istina... I neznam sta da wise pisem...Eh.. Pozz swima...
Post je objavljen 25.11.2007. u 23:00 sati.