još jedna tužna nedilja. doma san cili dan, vrime je šugavo, nigdi se nisan makla. prisilila san se barem da napravim dosta posla kojeg san donila doma za priko vikenda, ostalo mi je još nešto za večeras. sad moran izać u jednu posjetu, al uopće mi se ne ide. u pitanju je jedan rođendan na kojemu će biti 5 bračnih parova s djecom i ja. još jedan u nizu takvih. većinom su to ljudi koji se bave istim poslom ko i ja tako da iman s njima o čemu pričati, ali zgrči mi se želudac kad se sitin na koliko san dječjih i odraslih rođendana u zadnjih 10 god bila i svaki san put bila sama.
a ovo moje društvo "solera" s kojima se intezivno družim, s kojima izlazim... među njima je i onaj u kojeg san (bila?) zaljubljena zadnjih 6 miseci. bila??? nisan ni sama sigurna. mislin da su mi se nekidan otvorile oči. on je mlađi od mene 5 god u kronološkom i jedno 15 god u "stvarnom" tijeku vremena. to je osoba s kojom iman najviše zajedničkih razmišljanja od svih ljudi koje san upoznala u mojih 37 god, ali, kako je jedna moja prijateljica lipo jučer rekla, jedino nam nije zajednički pogled na život. u smislu da bi mi nešto kao zajedno... kontate me? ma teško se danas izražavan. depresija, južina...
kad smo se upoznali, u početku san negirala sve šta san osjetila prema njemu. a osjetila san. al on me je iz večeri u večer gledao, prijateljica, jedna sad već bivša, ali to je za neki drugi post, mi je to isto tako iz dana u dan naglašavala... pa san sebi priznala... a onda sna ga upoznala i naprosto se oduševila. mislin da san nekidan uspila nabrojati 2 ili 3 stvari u kojima se on i ja ne slažemo. 2-3!!! nevjerojatno, mislila san. on je Taj. al eto, ima bit da nije. nije Taj nego je Neki Tamo, očito. prije neku večer je jednu curu gledao onako kao mene tih prvih dana. sa mnom nije ništa poduzeo, nikad me ni na kavu nije pozvao. a opet, mislin da san mu draga, al očito ne onako kako san se nadala. u biti me je to njegovo gledanje s drugom osvjestilo. nisan osjetila ni ljubomoru ni zavist. na čemu da joj zavidim? na pogledima? pa imala san ih.
mislim da je nezreo, iskreno. mislin da ne zna prepoznati što mu se nudi. a znam šta govorim, jer nikad do sad nisan mislila da san baš ja idealna za nekoga tipa koji mi se sviđa! baš nikada! a ovaj put jesan. eto, priznajem. znam da je to djetinjasto i pubertetsko razmišljanje, ali jesan. on nije jednostavan tip, svi koji ga poznaju su mi to rekli, a i on sam. i teško je naći nekoga tko bi bio s nekim tako kompliciranim ko on. al opet, meni nije tako kompliciran, kontate? jer je sličan meni, jer znam kako razmišlja. kad razgovaramo, jedno drugom nadopunjujemo rečenice. nedavno je na pitanje jedne poznanice o nečemu samo mahnuo rukom prema meni, nasmijao se i ne pogledavši me, nekako kao da je sramežljiv i rekao: nek ti ona reče... ova me je začuđeno pogledala...
jednom je jedna prijateljica u našem društvu zaspala jer smo on i ja o toliko stvari pričali i toliko se u svemu slagali da ona, kako mi je posli rekla, jednostavno tu nije imala šta reć. pa je zaspala.
ne znam više ništa, nisan cila svoja. toliko razočarana, toliko ubijena u pojam. svaki vikend izlazim, baš svaki, stalno san među ljudima u kafićima, u klubovima, koncerti, kina, kazalište, povremeno i putujem... a ne sićan se kad san nekog privukla, kad mi je zadnji put netko prišao sa željom da me upozna. msilim prije 2 ili 3 god. nisan ružna, ok izgledan, moderna san, samostalna, obrazovana, elokventna. stvarno, ali stvarno san ok žensko. i uvik sama. uvik, uvik, uvik.
Post je objavljen 25.11.2007. u 15:22 sati.