Marketing
Dijabolik nikada ne spava
BASTA TRNJA
1. The Roxy
London. Subota vece. Adolf visi na Satesberi aveniji ocekujuci svoje ortake. Njih nema, ali se pojavljuje nekoliko Tedsa, starih, u proseku, oko 25 godina. Sa njima su I devojke, ocigledno je da su svi pijani. Adolf pogledom trazi mesto na kojem bi mogao da se sakrije, ali vec je kasno – jedan od Tedsa ga je ugledao:
-Pogledajte, zaurlao je, evo jednog usranog Punkera. Nabicemo mu zihernadlu u dupe!
Medju Tedsima se zaori smeh. Jedna devojka iz drustva zapade Adolfu za oko: bila je neverovatno lepa, a stajala je pored ogromnog, grubog Tedsa, cimajuci ga. Cinilo se da joj je cela situacija pomalo tuzna. Teds je bio toliko pijan da je posrnuo I umalo pao. Upravo se spremao da zvizne Adolfa kad ona uzviknu:
-Nemoj, Nede! Molim te ostavi ga na miru, nije ti nista ucinio! Ako te cape pajkani, ponovo ces zaglaviti cuzu, a ja nemam nameru da ponovo cekam na tebe.
–Okej, okej, - promrmlja Ned pomirljivo. – Jeste da je proslo dosta vremena otkada sam poslednji put sredio nekog Punkera, ali ako tin e zelis dam u natrljam njusku…
Devojka ga zahvalno poljubi u obraz. Ostali Tedsi se zacerekase I pocese zajedljivo da dobacuju, ali bio je dovoljan samo jedan nezgodan, Nedov pogled, pa da momentalno zacute. Krupni Teds je ocigledno bio vodja druzine.
Adolf pogleda devojku: bila je visoka, sa crnom kosom, friziranom u maniru kasnih pedesetih ili ranih sezdesetih. Nosila je beli pamucni prsluk oivicen tankom plavom trakom. Na ledjima je bilo ispisano veliko slovo “T”. Ispod prsluka je nosila duboko dekoltiranu crvenu haljinu sa belim stepovima, a boja haljine se izvanredno slagala sa bakarnom bojom njenog lica. Tamnog tena I usana namazanih zarko crvenim karminom, licila je pomalo na ciganku. Na divno izvajanim nogama, nosila je bele soknice, koje su joj dopirale do clanaka, a preko njih patikesa zutom prugom na ruzicastoj kozi. Izgledala je glatko I cedno.
U tom trenutku iz tame izronise Adolfovi drugari, cetvorica odvratnih Punkera: Sid Sik, Bil Migren, Dzoni Vomit, Vins Vajolens. Uputili su se prema “Roksiju”, punk rupi u blizini Kovent Gardena, gde su odmah stali u red fanaticno odevenih tipova, od kojih se svako trudio da izgleda sto odvratnije I zesce I da izazove neku carku ili tucu. Omiljeno “ubijanje dosade” Adolfa I njegovih prijatelja je bilo dobacivanje I izazivanje prolaznika, ali im je neuporedivo vise prijalo da zajebavaju bogate zvezde koje su preko reda prilazili kasi da bi se upisali u listu gostiju. Adolf je mrzeo taj svet, koji za njega nije bio nista drugo do nadmeni, izvestaceni “plastic people”; prezirao je rok zvezde, kao sto su Who I Led Zeppelin koji stalno trube protiv sistema I kapitalizma, a uvek zavrsavaju kao milioneri I onda dele besplatne karte Kraljici I Elizabeti Tejlor...>>>
Pročitaj ceo text -->
Napomena: Ovaj roman je pronadjen u stanu jednog Punkera, koji se svojevremeno uputio u SAD. Da li je ovaj roman slucajno zaboravio ili ga se na ovaj nacin odrekao, ostace zauvek tajna. Meni je posle dvadesetak godina pao na pamet. Ljubaznoscu Jugoslava Pantelica sa Studija B, nasao se u mojim rukama. Jas am uzeo tu slobodu da ga na ovakav nacin ponovo objavim. Filozofija: “Sve sto je do sada publikovano je javno dobro” me opravdava za ovaj potez.
PUNK’S NOT DEAD!
Piše: Dule Glavonja
Post je objavljen 25.11.2007. u 01:07 sati.