Marketing
I još jedan nož u leđa!!
Zbog cijele situacije prošle godine u mom razredu koja se dogodila zbog moje naj-frendice, nju, a i mene jer sam stajala i branila je cijelo vrjeme, vrijeđali su nas i govorili da nas mrze.
Sva sam ja ta sranja trpila jer sam mislila da mi je stvarno super frendica te da bi i ona stala iza mene..... Ja sam ostala bez prijatelja, svi su govorili da nas mrze, samo par cura je reklo da nas ne mrzi al one su se drđale po strani... Proplakala sam cijelu godinu, 
prekinula sam s dečkom koji je na kraju bio "glavni" u toj cijeloj proči da mu mi smetamo i da nas mrzi, a pošto je kasnije opet htio biti samnom govorio mi je da nije mene vrjeđao nego samo moju frendicu (šta je nekako i istina...), a ja pametno stala u obranu frendice i rekla da vrjeđajuči nju vrijeđa i mene. Bila sam još tada ludo zaljubljena u njega ali mi je Iva (best frendica) govorila kako je kreten i te spike....
Uglavnom da ne duljim s prošlom godinom.... već pred kraj prošle god. smo se počele Iva i ja prepirat i uvijek bih naravno ja bila "kriva", a ona kao jadnica koja oprašta. Ja sam sebi uvijek sve predacivala iako sam negdje duboko u sebi krila da sam ja zapravo u pravu te da je ona onaj koji provocira u toj cijeloj priči... ja nisam niti zlopamtilo pa za tolikih Ivinih provokacija nakon kojih bi ja došla doma razmišljajuči tko je kriv, a naravno krivnju preuzevši na sebe plakala sam i pokušavala popravit sebe kao prijateljicu. Ona mi je sve nabijala na nos, a ja njezine ispade shvaćala kao njezin "loš dan". No ove sam godine počela kužiti neke stvari... stalno me pokušava izbaciti iz takta svojim glupim komentarima, ja se nikad nedam isprovocirati nego prijeđem prek toga kao da se nije dogodilo- ona bi naravno pokrenula cijelu strku kako jadnica pati.....
Prije par dana trebali smo imati zbor al sam ja pitala rasku da neidem do dana škole jer ionako nemogu na njemu nastupati jer imam produkciju i raska je rekla da nemoram dolazit i da mogu otić doma (tad smo trebali imat zbor) na to je Iva skočila na mene rekavši "ja zbog tebe idem na zbor,a tebe nikad nema!!" na što sam je samo začuđeno pogledala i (ne u mom stilu, no bilo je prije takvih situacija na koje bi šutila al mi je već bilo dosta) odgovorila da kako zbog mene ide na zbor??! Ona se začudila, a ja sam se ustala sa stolice i naravno ne htjedovši svađu rekla da idem doma i pozdravila ju. Hodala sam prema kući s Anamarijom (frendica) i zaustavile smo se na uglu i zapričale. Ugledala sam Ivu da ide prema nama i htijela sam ju pitat kak to da nije na zboru no naravno pojavila se njezina mama (koju je zvala, nemre niš bez mamice) i ona joj je potrčala u zagrljaj i počela plakati ko luda. Pošto je morala proč pored nas pogledala me mrkim pogledom i brzo spustila glavu, pitala sam što je bilo, a njezina mama "ma ništa!" Meni se nije dalo trčat jer sam znala da ja nisam kriva nego da ona uvijek mora biti u pravu,a ja sam na njezino čuđenje stala na svoju stranu i znala sam da nisam u krivu! Sutradan smo se našle da idemo zajedno u školu no naravno nije započela tu temu da riješimo kao što smo se dogovorile prek poruke ( ja nisam htijla jer ja uvijek moram patnički počet se ispričavat) to je prošlo, a i ja naravno prešla prek toga.
Al jučer mi je digla tlak previše!!
Glava me užasno bolila i ležala sam na klupi pokušavajuči se bar malo odmoriti i smiriti. Ona mi je rekla da odem doma ( ja nisam htijela ić odmah doma jer sam se nadala da će mi glava proć jer sam popila tabletu i mislila sam da se Iva stvarno zabrinula za mene) No drugi sat mi je rekla ironičnim glasom "daj odi doma ak ti je TAK loše!" I ja sam pitala mamu i slijedeči sat zamolila da me puste doma. Otišla sam s Ivom do raske da joj se javim i pred učionicom mi se zavrtilo i na trenutak koda me neko udario sa stražnje strane glave. Rekla sam Ivi da malo stane i uspori,a ona "a sad moraš glumit" E tu mi je puko film, nonisam se mogla svađat s njom jer mi je bilo pre loše i odlučila sam to neki drugi put (iako sam znala da je to loša idea al sam se odlučila da ovaj put tog drugog pita ima) otišla sam doma, odspavala i navečer kad sam se probudila poslala sam joj poruku u vezi toga i nije mi odgovorila al sam joj odlučila sutra jasno znat do znanja da je naše prijateljstvo gotovo jer ovo nije jedini put nego sam ja bila pre dobra i sve sam zaboravljla. Neču imat Bog zna nekih prijatelja al mi netreba ni neka koja će me samo iskorištavat...
MOLIM VAS LJUDI PROČITAJTE OVO I KOMENTIRAJTE! PLAKALA SAM CIJELO VRIJEME I ZANIMA ME ŠTA VI MISLITE. U PONEDJELJAK VAM JAVIM KAK JE PROŠO RAZGOV
POZZ
Post je objavljen 24.11.2007. u 21:05 sati.