Dok mi se blog ne otvori evo mene opet. Zatrpavam vase mailove. Ne nema
sanse. Jednom ako mi padne napamet, ali sad nema apsolutne mogucnosti da
se ovaj Dioniz uhvati u kostac da plete mrezu svoju. Draze mu je plest
trenutno mrezu oko sebe. Imaginarnu. Jedno vrijeme tredam tisinu, ali i
oluju. Nemoj se iz Prozerpine pretvarat u "Perz" efonu. Nitko ne voli Heru
u sebi, ali je ponekad treba iskalit. Kad smo kod Here, ima li iko kod
sebe mail od Sane. Izbrisao oba dva slucajno. Znam da je interesuju
intrige rekroatiziranog brackog cetnika.
Kad smo vec kod Olimpa i Arkadije jedna osoba mi nije ni odgovorila na
mailove. Dobro je ponekad dobit koju reakciju. Ah cimerova glazba ponekad
iscrpljuje i deprimira.
Danas krenija opet s ucenjem. Nekad puno jasnije mislim nakon
alkoholiziranja. Postane mi drago i ono sto mi nije tolko. Cak i
Bidermayer. Kolko god mi krhko izgleda. I Mittelleuropa. Kako god se
pisala. Sutra je Almodovar u Tuskancu ljudi. U 7. I opatice. I to opake.
Zeus se palia na casne. Zabranjeno voce je najslade, ali ponekad ga je
najbolje ne dirat. Zato postoji Almodovar.
Evo upravo dobio poziv na malo meksicke hrane. Bas kad sam pomislio da mi
treba malo ucenja u zivotu. Jebiga treba ti i zacina.
Dobra vecer Dionizije!
Post je objavljen 24.11.2007. u 02:38 sati.