Dugo sam radila na jednom Fakultetu. Neizvijesnosti radi necu reci koji je to Faks, to nek ostane za kraj. Uglavnom, reci da sam dugo radila, nije dovoljno, tu jos treba dodati da sam tamo bila i petkom i svetkom i radnim danom i nedjeljom i da sam tamo malo po malo preselila pol garderobe i spajzu, oni iz dostave klope poceli tu dolazit ko naruceni, a posta mi je lagano pocela stizati na tu adresu.
Eto, to bi nekako bio opis mog radnog vremena.
Ono sto sam preskocila jeste opis mog stava: Mogu ja to!
Taj stav se manifestuje u tvrdoglavom obijanju pomoci, pristajanju na sve i svasta, odradjivanju 100 poslova odjedared i nevjerovatnoj sposobnosti da me svako, ama bas svako realno unapredjenje zaobidje.
Realno unapredjenje znacilo bi nesto konkretno a ne ono ovaj mjesec si na toj poziciji a za dva mj skaces na vecu i sl, sto se meni desavalo- uz minimalno povecanje plate i nula treninga za vecu poziciju po sistemu- zagrizi metak pa sto ti Bog da.
Sa druge strane u velikoj kancelariji sa mnom i jos dvoje mojih sapatnika koegzistiralo je jedno ljupko zensko stvorenje, koje bi svakog jebenog mjeseca svojim mijaukavim glasicem izborila sebi PRAVE beneficije.
TO znaci, benzin za kola ( princeza, inece, vozi mini morris), sluzbeni laptop, novcana podrska za jos jedan laptop u visini skoro cijelog iznosa ( sama je valjda kupilaUSB)jer joj boze moj "onaj njen doma vise nije tak nekak reprezentativan za nas Faks kuzite? trep trep" Krace radno vrijeme i odlaske sa posla kad god joj se cefne.
WTF???
E sad bi iz ovog kratkog posta trebalo izvuc neku pouku i to namjravam da uradim cim se veceras vratim doma
Post je objavljen 22.11.2007. u 17:20 sati.