Loše se osjećam...
Post nabrzaka jer me glava puca...
Opet se redaju pehovi u mom malom životu...
Glava mi se raspada...
Zlo mi je...
Argh...
Razmišljala sam u zadnje vrijeme (da, oni koji me poznaju možda se zlobno začude, ali ja sam zaista razmišljala) o mojim prijateljima...
I "prijateljima"
Ustvari, zaključila sam da sam okružena "prijateljima"...
Ili sam iju, fuj, ogavna i nitko mi ne želi prić blizu, ali su mi izuzev te sitnice prijatelji...
NE GRIZEM!
baš uvijek...
I ja se nadam da nakon ovog posta neću morati obavljati duge razgovore s frendovima koji su se pronašli u tekstu (i to samo zato jer su ga krivo pročitali!!! c-c-c)
Naime, razmišljala sam, koliko bi ljudi koje smatram prijateljima (bez navodnika) skočilo s mosta zbog mene (ovo s mostom je samo slikoviti primjer, radi se o bilokakvoj žrtvi za mene...i ne, ne radi se o žrtvovanju koza, kokoši, dojenčadi...)
Ummm...
Ovaj...
Ako jedan...(možda je i jedna, neću reći)
A ni za tu osobu nisam zicer...
Iako ja sad tu mogu pričat gluposti...
Ja bi za većinu skočila s mosta, odsjekla ruku, blabla, slikoviti primjeri...
Ili to ja samo mislim...o.O
Ustvari, kako može netko uopće biti toliko nehuman i ne skočiti s mosta kad je u pitanju život drugog čovjeka (postoji šansa da preživite XD)
Ali imam sestru za koju brijem da bi si prije ruku odrezala ako će to spasiti psa nego mene...
I neka me prestanu ljudi ispitivati zaš sam tužna...
Cijenim to što ste zabrinuti il što već ali ne mogu stalno biti vickasta (vickasta?) i vesela, perky i živahna, sarkastično duhovita i kaj već ne očekujete od mene!
NE MOGU!
Tužna sam jer sam shvatila da nemam prijatelja koji mi je PRIJATELJ...
Eto...
Ali vas zato imam jako puno koji su mi prijatelji za zafrkanciju koji se stalno zezaju i kojima ništa nije ozbiljno (osim kad je njima teško pa onda ja moram biti tu za njih i tješiti ih, a kad se radi o meni očekuju da će to srediti netko drugi ili ja sama, kad već njih tako lijepo sredim...nije mi teško tješiti druge, pokazati im da je meni, ako već nikom nije, stalo, da ne bi sad netko nešto krivo shvatio, ja i planiram biti psihić jednog dana, ali očekujem malo nešto zauzvrat, bar od ljudi koje smatram prijateljima), volim vas jako puno ali sad je red na meni da se jadam drugima (za promjenu)...a nemam nikog da mu se jadam...
Jer svima je to preozbiljno jer se ne radi o njima...
Nemam namjeru odgovarati na pitanja: jesam li ja taj prijatelj s navodnicima?...jesam li aj taj prijatelj za zabavu?...jebi se, zakaj pišeš ovakve stvari na blog? i tome slično...
Dosta!
Ako se netko pronašao u ovome, dobro da je, neka se malo zamisli...
Ili nek mi malo popusti i pusti me neka se smirim...
I need a hug ;__;
I ja neću više nikoga grliti...hoću vidjeti hoće li netko grliti mene...
I ne, nisam hladna i okrutna i ne, ne odgurujem...(osim par određenih ljudi ali mislim da tim ljudima neće pasti na pamet da me grle o.O)
Pozdraf
Post je objavljen 21.11.2007. u 14:56 sati.