..kako mrzim kad me tako naglo uhvati depresija..iz cista mira pocnem plakati..mozda je sve to glupo ali jednostavno..mrzim to..do tada sve bude super i onda mi odjednom naglo padne raspoloženje..jednostavno uvijek se to desi kad vidim njega..sjetim se svih naših lijepih trenutaka..svih onih nježnih riječi zagrljaja i poljubaca..baš mi bude žao zbog svega..tako mi fali muški zagrljaj..fali mi spoznaja da nekog volim i da neko voli mene..da se zbog nekoga budim i da zbog nekoga živim i dišem..fali mi da sve to što mi moja bolja polovica može pružiti..uvijek se par dana osjećam fenomenalno al onda opet naiđu ti dani..baš mi bude užasno i neznam o čemu da mislim..kada ga vidim neznam gdje na pogledam..jer..jednostavno neznam kako da se ponašam prema njemu..ne želim da zna da toliko patim za njim..tiješim samu sebe da će to jednom proći..da ću i ja pronaći sreću..neznam..možda se to uskoro desi..a možda će i proći dosta vremena..možda ću biti sretna u zagrljaju drugog dečka..možda ću sve to ponovno proživjeti uz drugoga..a možda se desi čudo pa opet nas dva završimo skupa..neznam..stvarno neznam..samo mi ostaje da čekam..i mislim pozitivno..jer jednom će i na moja vrata zakucati sreća..
............forgotten.............
Post je objavljen 20.11.2007. u 22:15 sati.