u zadnje vrjeme svi mi govore da se jako čudno ponašam..da sam na satu za nist samo sam umorna nist mi se neda i spavam...dobivam opomene..svi me pitaju kaj mi je, ali ja jednostavno nemogu reči kaj mi je..kad ni sama neznam dal mi je sve to zbog tih nekih stvari i kak da to objasnim..stalno samo plačem ko luda...nemam volje za zivotom..ljudi se prema meni ponasaju uzas neki su dvolični neki si oceju biti dobri s menom jer me se boje...majku vam vasu ne griiizem...neki mi se prave frendovi pa seru po meni..onda kad zaboravim na to ocu se malo maknut od svega toga idem trazit decka onda mi lik dodje kak mu se svidjam bla bla i na kraju zavrsi brijacha..e pa dosta mi je vise toga...doma je donekle jos oke...starci me nisu stavili u kaznu i to, ali ipak...jucrer mi bio imendan sretan mi imendan..ja za to nisam znala tak dugo dok mi susjeda nije ujutro dosla s parama da mi cestita imendan..mislim ono...kome bi nakon svega toga bilo volja zivjeti?? i onda mi dodjeju tak glupe osobe koje ne podnosim koje nerem videti da mi ispricaju svoje dosadne probleme..ma boliii me kuurac...ako mi nemozes biti pravi i iskreni frend/ica onda nemoj ni ti od mene to trazit odjebi mi..ja za jedan dan u godini koji mi je najbolji dan moram cijeluu tu godinu patit i mucit se samo da taj dan bude odlican...ma nerem ja vise..nemam snage...onda me ljudi pitaju zast ne jedem..pa kak da jos i jedem..kak??fuuj...zadnjih par tjedana svaki dan me boli glava, imam poviseni tlak, živci su mi pri kraju...nemogu viseee...a nemam se na koga ispuhati...eto tolko o mom sjebanom životu...lana, tyna, tea i luce vas jedine jos mogu slusati jedino ste mi vi onak osobe od povjerenja..barem neko ko me mora trpit :) aj mwa...pozzz
Post je objavljen 18.11.2007. u 19:52 sati.