priznajem…
… da ne mogu prihvatiti sreću, jer unatoč svemu ja se i dalje uništavam…
… da me ljudi doživljavaju kao jaku osobu jakog karaktera…
… da to nije istina…
… da dopuštam ljudima da me povrijede…
… da patim u tišini dok ne puknem i učinim gluposti…
… da često mrzim svoje roditelje zbog načina na koji me uništavaju…
… da ne bih mogla preživjeti ni jedan dan bez glazbe…
… da volim biti voljena…
… da mi je često teško otvoriti oči ujutro…
… da su me povrijedile osobe koje to ni ne znaju…
… da se često izgubim u mašti…
… da volim tamu…
… da su moje rane dublje i teže nego to misle…
… da ne mogu prihvatiti ljepotu života zbog mraka u svojim mislima…
… da me ljudi uopće ne poznaju…
… da često povrijedim ljude, namjerno ili ne…
… da sam zamalo zauvijek otišla…
… da se skrivam iza mnogih lica…
… da se često izgubim u vlastitim lažima, kojih je tako mnogo…
priznajem da sam netko, ali da ne mogu shvatiti tko…
priznajem da ovo nisam ja…
priznajem da ne znam tko sam…
Post je objavljen 18.11.2007. u 14:34 sati.