Marketing
Čudno? Nisam sigurna... 
BITI I OSTATI SVOJ!
Sve više počinjem biti svjesna nekih stvari... koje proživljavam svaki dan...
ali sad su doprijele do mene, i počinjem ih kužiti, makar ne kužim zakaj je tak...
kaj hoću reći? KUŽIM da se događaju i svjesna sam njihovog postojanja, ali mi NIJE JASNO zakaj se događaju, jer su meni totalno nepojmljive...
i pitam se često kam to vodi... i zakaj to?
a kaj podrazumijevam pod TO?
ovak...
desilo se na konkretnom primjeru, ali se more primijeniti općenito...
pa da počnem...
očito da je danas normalnije videti nekoga kak pije i puši u javnosti, nego kak se lopta...
da, lopta - s lepom rozom loptom s pikačima...
naime, kupili smo si tu loptu i sad se igramo s njom po školi... a nekad nas prate čudni pogledi...
a u drugom slučaju... oni koji puše u školskom dvorištu, po wc-ima... ili se opijaju izvan škole - drugima je to "normalno"...
pitanje je: zakaj?
pa to je opasno, i neugodno, dok je loptanje zabavno...i ne šteti nikome...
e, to je ono kaj je meni čudno...
kak nekome more ne biti čudnije to kaj neko puši il pije od loptanja?
nije mi jasno...
i često nam govore kak smo djetinjaste...
a oni se drže ozbiljnima... pokušavaju biti... a možda i jesu... kaj je zapravo žalosno...
mislim si ovak: pa zakaj da budem već sad ozbiljna, kad imam još puno toga pred sobom? tek sam počela živeti recimo...
a ni ne da mi se biti ozbiljna... ima vremena za to...
hoću iskoristiti čim više vremena za smijeh, zabavu, dobro raspoloženje...
nije mi drago dok vidim sve više mladih, natmurenih i depresivnih lica...
i radije vidim nekoga s lopticom nego s flašom pive u ruci ili cigaretom...
kam je nestal smeh? veselje?
ne velim da ga nema, ali ga ima sve manje...
svi se trude biti ozbiljni... odrasli...
ja ne želim...
ostati zauvijek mlad - to mi je cilj... mlad srcem...
bude vremena i za ozbiljnost...
i zato ne smatram da je čudno loptati se, ili općenito iskakati iz većine, ako se osjećaš dobro u vlastitoj koži...
zapravo je čudnije ono kaj većina smatra pod normalno...
VS.
& 
u današnjem svijetu pod normalno smatramo pušenje, pijančevanje i nije nam više čudno kad vidimo nekoga u takvom stanju...
ali kad vidimo nekoga ko dela nekaj kaj nije svakidašnje, onda odma imamo predrasude o tome...
ah, to je tak...
ne znam dal se bude promijenilo...
mogu se samo nadati...
a i u slučaju da se ne promijeni, nema veze...
bitno je imati svoj stav i ne odustati od njega, čak ni nakon čudnih pogleda...
čak ni nakon mnogih riječi koje su protiv toga...
biti svoj...
i ostati takvim! TO JE POANTA!
možda ste skužili o čemu govorim...
možda niste...
nema veze...
bitno je da postoji uopće svijest u nečem takvom...
iako je možda prekasno za promjenu...
i da me nebi krivo shvatili... neću nikome soliti pamet kaj se tiče pijenja i pušenja, samo me zanima u kakvom mi to svijetu živimo kad je otrov postal normalniji od igre?
nije mi jasno...
možda postoji nada...
možda je sve već otišlo predaleko...
ali...
DUM SPIRO, SPERO!
P.S.
Ovaj post nije namijenjen nikome posebno, iako sam kod pisanja u glavi imala neke osobe koje su me na to potaknule, ali post je općesmisleni... dakle, za sve i svima...
pozzzzz 
Post je objavljen 16.11.2007. u 22:42 sati.