Marketing
Kad lažljivac lažljivca laže
Još od djetinjstva učili su me da ne smijem lagati. Nije to lako, nekad je jače od tebe. Nekad moraš lagati da spasiš svoje dupe. To je još ok, al kad lažeš da spasiš tuđe, e to je već drugi par rukava. Prije dosta godina išao sam biciklom na jezero, tri prijatelja i ja. Jedva smo namolili starce, daleko je to, voda je to, zima je vani, mi smo djeca. Al ajde, najbolja djeca u ulici, neće zajebat, sigurni su bili. To je najgore, kad netko ima povjerenja u tebe, a ti to znaš. Dobro znaš. Idemo, ne smijemo se približavati vodi i moramo doma prije mraka. Dva jednostavna pravila. Kako za zapamtiti tako i za prekršiti.
Normalno da smo se vratili po mraku i normalno da smo se približavali vodi. Ko bi mogao znat. Nitko, da ja nisam pao u vodu. Jebiga, skakali po plutačama nekakvim i ja dekno. Ne možeš sakrit, ja mokar do duše. Pao je dogovor, nećemo priznat što smo radili, znamo i sami da je opasno. Bacali smo kamenčiće ja sam se spotaknuo i pao u pličak. Koja priča, uvjerljiva skroz. Nama je bila, savršen zločin. I najbitnije, ko izda - pizda.
Doma naravno ispitivanje. Ja prepričavam pomno isplaniranu scenu, naravno - bezuspješno. Ne laži. Ne lažem. Ne laži. Ne lažem. Idem kod susjeda pa ćemo vidjet. Odi. Tak i tak smo se dogovorili, nemreš mi ništ. Vraća se stari, kaže da je stajao u hodniku i slušao što je bilo, frend pričao mami i pišali od smijeha. Jebote, đubre. A dogovorili smo se. Uvreda do groba. Priznao sam istinu. Šamar.
Evo njega. On i mamica njegova, uvijek joj je sve govorio. Ozbiljan ko smrt. Đubre, maloprije si se smijao a sad glumiš. Šta je bilo pitaju ga. On skoro kroz suze ispriča, baš kako smo se dogovorili. Laže kaže moj stari. Šamar i njemu. Mamica postala mater. Sjebali nas.Generalka.
Od tada lažem i dalje, ali više vremena trošim na smišljanje priče.
Post je objavljen 16.11.2007. u 18:01 sati.