Marketing
We are all screwed up because of Disney
Uz ovaj naslov vezana je jedna druga, hm, poluljubavna priča, zapravo, ''duhoviti aforizam'', ali ja trenutno imam druge asocijajcije.
Da nema Disneyjevih crtića, nikad mi.. na pamet ne bi pao Petar Pan. Niti bih ga ikad uzela za idola. A-a. Nikad se ne bih pozivala na njega ni na njegovu želju da nikad ne odraste. Nikad mi to ne bi bilo opravdanje za moju osobnu želju da se zauvijek igram i da zauvijek ostanem dijete u duši, a pritom ne mislim na 'kukalo' i 'ledenu babu', nego na bezbrižno uživanje u životu, bezbrižne razgovore, mirne snove.
Ja sama istodobno primjećujem da sam kontradiktorna. S jedne strane, ljudi mi neprestano govore da sam zrela, inteligentna, racionalna, sposobna. Nije da govore tek tako, nego jer je istina. Znam to.
Mislim da sam po nekim stavovima i nekim razmišljanjima naprednija od svojih vršnjaka. Ne znam, nije mi glavna zanimacija ono 'jel me pogleda', 's kim je ova bila', 'koja je nova maskara izašla i je li četkica zaobljena ili ne'. Mislim, i meni je to sve drago, dapače, neki mi govore da nisu vidili nekog ko više od mene uživa u shoppingu. (Znate onu knjigu - ''Shoppingholičarka u inozemstvu'' itd itd, e, pa, bila sam se iskreno zabrinula da je moja strast prema kupovanju otišla tako daleko da sam se počela ponašati kao Becky iz knjige, a to - no good 
) Ali, važnije su mi neke druge stvari. Također, malo ljudi to kažem, ali draže mi je čitat npr Krležu nego radit neke druge stvari. Jednostavno, ne znam. Razmišljam dosta o budućnosti, o sigurnom sutra.
S druge strane, ne želim misliti o sutra, to je nekako tako vezano uz odrasle, a oni su - pogledajte ljude po ulici - zabrinuti, umorni, neispavani, žure, nemaju vremena.. S te strane, ne želim razbijati glevu tim 'sutra', nego danas. Danas! Ima ona pjesma - ''ja sam sunčanom stranom gradom hodao'', al ne taj dio nego onaj: ''ja nisam kao i ti, ja se bojim odrasti''. Mislim da je ovo moje razmišljanje odraz skorog 18. rođendana (5.12.! 
). Normalno, ta brojka ne znači nužno odraslost - dapače, ne još dulje vrijeme nakon toga, barem mislim tako- ta brojka, taj 18 me nekako smipolično predstavlja sve ono što sam maloprije navela.
No, dakle, ponavljam, ne volim kukavice. A, ako pogledate, Petar Pan bježi, bježi od onog što je za njega bolno. Daaaakle, otkrivam vam pravu pravcatu istinu, on je kukavica. Ja ne želim tako.
I znam, mogu bit i kao Wendy.
Post je objavljen 16.11.2007. u 14:48 sati.