Dan je započeo predivno. Probudila sam se malo prije nego mi je budilica zazvonila. Otišla sam u kupaonicu da se sredim, prije nego Am, Ella i Kim zaposjednu kupaonicu. Godila mi je hladna voda na licu. Obukla sam se i pričekala da se njih tri srede pa da odemo na doručak. Putem sam srela Lucasa, i poljubila ga za dobro jutro. Haley je bila nekako vesela, pa je to podizalo raspoloženje cijelom društvu. Velika Dvorana je bila krcata učenicima, ali se vidjelo na njihovim licima da nisu baš oduševljeni početkom novog polugodišta. Najeli smo se i krenuli na nastavu. No kako mi jutro ne bi i dalje bilo dobro, prvi sat smo odmah imali Napitke. Nadalje, je Snape, neznam kako kad nismo, čuo da ja i Mary pričamo pa svakoj oduzeo po 15 bodova. Iznervirana sam otišla na Preobrazbu, a kako tamo nisam uspijevala preobraziti vjevericu u nekakvu bezveznu vazu, još sam više poludila. Preobrazba mi je bio najbolji predmet, i onda tako zeznem stvar. Ljuto sam marširala po hodniku ne mareći za učenike oko mene.
Dora: Leda, što si ti tak nervozna danas.
Ja: Ma kak neću biti kad mi Snape oduzme 15 bodova, a nisam ni riječi progovorila. Razbila bi mu tu njegovu njušku samo da mi nije profesor.-rekla sam stišćući knjigu u ruci tako snažno da su me prsti zaboljeli
Dora: Ma zajebi tih 15 bodova, znaš da on Gryffindorce stalno ima na piku.
Ja: Da znam, ali stvarno nije bio fer.-sad sam se malo smirila, ali svejedno sam se osjećala kao da bi mogla odalamiti nekog.
Dora: Jednom gad, stalno gad-izgovorila je baš u trenutku kad je Snape prolazi pokraj nas. Zatim smo obje nabacile neke sarkastične osmjehe na lica i pozdravile ga.
Dora: Gad!-promrmljala je kad je prošao pored nas.
Snape: Čuo sam to. I pravit ću se da se to nije odnosilo na mene. Pazite Mist da i vi ne završite bez bodova ko gđica. Steilles.-rekao je mirnim, zajedljivim tonom, a zatim se okrenuo i nastavio. Ta njegova izjava sad me dokrajčila, već sam izvukla štapić iz pelerine nasrnula na njega, kad me Dora uhvatila.
Dora: O glupačo jedna! Sjebala bi nam sve bodove, a i svoje školovanje da si napravila to što si sad htijela. Ali moram ti priznat da mi se sviđa nova Leda.-nasmijala se i namignula mi. Spremila sam štapić, i krenula na ručak. Za vrijeme ručka Harry i Ron su izvodili nekakve gluposti, zalijali mi pelerinu sokom od bundeve, tako da se morala ići presvući, i nisam se stigla ni najesti. Na Skrbi je još bilo ok, ali poslije sam se opet nešto zakačila s Maggie, i naravno izgubila još 5 bodova, ovaj put od prof. Sprout koja nas je vidjela. Na večeru nisam ni išla, radije sam pisala zadaću iz Skrbi. Nekakav sastavak o Praskavim repanima. Nakon što sam i to završila otišla sam u Društvenu koja je bila prazna i odisala je nekakvim spokojem i mirnoćom. Zavalila sam se u naslonjač i slušala pucketanje vatre iz kamina. Tolko sam se udubila u svoje misli, da nisam uopće shvatila da netko stoji iza mene. Tek kad sam ugledala sjenu, poskočila sam iz naslonjača.
On: O, oprosti. Nisam te želio prestrašiti.-rekao je tiho
Ja: Da, ali ipak jesi.-nasmijala sam se, iako mi je bilo malo neugodno
On: Da, vidim. Ali izgledala si tako mirno, i vatra iz kamina ti je davala nekakav poseban sjaj, pa te nisam želio smetati.-i dalje je govorio tiho, kao da ne želi narušiti ovaj spokoj u društvenoj.
Ja: A ti si?-nisam mogla više čekati da mi se sam predstavi
On: Pa da. Ja sam Simon, Simon Label.-pružio mi je ruku.
Ja: Leda Steilles, drago mi je.-uhvatila sam ga za ruku. Koža mu je bila tako glatka, sasvim neobično za jednog dečka, a oči su mu blistale nekim predivnim sjajem. Brzo sam maknula ruku i skrenula pogled.
Simon: Nešto nije u redu?
Ja: Ne, sve je uredu, samo, umorna sam i trebala bi ići. Dan mi nije baš bio najbolji.
Simon: Nisi jedina. I meni je bio grozan.-nasmijao se i pomaknuo u stranu da mogu otići prema ženskim spavaonicama. Brzo sam prošla pokraj njega, i okrznula ga laktom. Na trenutak kao da je sve stalo, taj jedan djelić sekunde kad sam ga dotaknula kao da je postao vječnost. Sad sam još više požurila. Već kad sam bila na stepenicama, čula sam kako nešto govori.
Simon: Vidimo se sutra! Laku noć!-nasmiješio se, a oči su mu se još više zasjajile.
Ja: Da, valjda.-promucala sam na brzinu jer nisam bila sigurna koliko ga želim i sutra vidjeti. Brzo sam se presvukla, navila budilicu i legla u krevet. Jedno vrijeme gledala sam kroz prozor, u crno nebo, na kojem je sjala pokoja zvijezda, istim onakvim sjajem kakav sam vidjela u Simonovim očima.
Post je objavljen 15.11.2007. u 19:24 sati.