Marketing
ne znam ...nekako se čovjek ne može pomiriti sa nekim činjenicama...nekako te to blokira,neda ti mira,misliš da činiš ispravnu stvar a ustvari činiš vecu grešku...smatraš to vrijednim borbe..boriš se..ne odustaješ...nadaš se...a istinu ne vidiš...ne slušaš prave riječi...čuješ samo one ljepšeg zvuka...one grube odbacuješ..ne mariš...ne čuješ....a možda i nije tako...bar ne za svakoga...postoji nas svakakve vrste...ima hladnih ljudi...njima ne moraš više puta ponoviti da se ne trude...neg kažu sebi..svejedno je...što bilo da bilo...prepuste se,,opuste se...flegmatiraju...ne znam što da kažem...dani su mi prazni...ne vidim svrhu...nikako da se vratim u normalu....ne znam..neznam...ne znam...to mi je inače najdraža riječ...ona malo govori...govori ništa,...a znaš da se toliko toga krije iza nje...ali da postaje manje vrijedno spomena...i onda jednostavno kažeš ..ne znam...a znaš da sve znaš...znaš da je sve tu...sve ti leži na jeziku...a ne možeš više pustiti silne riječi...jer ako ih pustiš..one se gomilaju ..gomilaju..redaju..nizaju...i jedna misao leti za drugom...a sve to uzalud...i onda jednostavno kažeš..ne znam...i zaustaviš se...font>
Post je objavljen 14.11.2007. u 13:28 sati.