wax poetic - beauty - KLIK KLIK
Razbarušila sam sav nemir,
Na komadiće ga isjekla,
Uplela u vlakove
Da odnesu ga
Daleko
(Grad je tih,
Oči nam se cakle)
Srce mi je nabreklo
Kao celuloza
Kad ispuni je voda
I oluja koja bi došla
Ne bi zamela to snažno kucanje
Kao ni buka glasova
S ulice
(Vrebam zagrljaj
I ukrase u pogledu)
Danas je dan savitljiv,
Pitom
Sav sinoćnji nemir, nestao je
U sabiranju pred moćnim jutrom,
jutrom velikim kao Tutankamon,
ili kao pustinja Gobi,
Empire state bulding,
pa čak i kao Mliječna staza
Jutrom beskrajnim kao nebo
Jutrom u kojem si me zagrlio,
a ja naučila sam zaboraviti
Post je objavljen 13.11.2007. u 23:59 sati.