Peking - Mnogi bračni parovi razvode se zbog problema u komunikaciji, a Vang Hong i Čang Hajn imali su i dodatni problem.
Pošto su oboje gluvonemi, trebalo je da pronađu način da razloge za razvod objasne i sudiji. Venčali su se pre dve godine, a Hajn je zatražila razvod zbog nepremostivih razlika u karakteru. Suprug, međutim, nije želeo da pristane na razvod uz obrazloženje da je oboma to bio drugi brak i da su teškoće s obzirom na njihove nedostatke normalne.
- Nama je teško da pronađemo pravog partnera i da se venčamo i zato želim još da poradim na našem odnosu", smatrao je Hong. Sudija je pokušavala da ih navede na kompromis, ali je imala ogroman problem kako da uspostavi komunikaciju sa zavađenim supružnicima. "Na kraju smo se dosetili da koristimo mobilne telefone, odnosno SMS poruke. To je bio jedini način sporazumevanja", rekla je sudija.
Iako je pokušala da odgovori Čang od razvoda, ona je ostala pri svojoj odluci, a na kraju je i njen suprug to prihvatio.
U toku ročišta izmenili su više od 200 SMS poruka, da bi se na kraju ipak razišli. FONET
"Kasaba je bila podeljena u šest mahala sa 870 domova, spratnih i prizemnih, pokrivenih šindrom i ćeramidom, sa baščama i vinogradima. Putopisac je ovde zatekao deset džamija. Kolubara je i tada delila Valjevo na dva dela. Jedan se zvao Čaršija i verovatno se nalazio pored desne obale Kolubare. U nju se dolazilo mostom idući direktno od musale, islamskog predivno uređenog parka, sa “alejama i vrtovima”, koji su održavali i čuvali službenici muslimanske verske zajednice. U musalama su održavane naročite muslimanske molitve. “Prostrana musala” nikako ne bi mogla da se nalazi pod brdom na mestu današnjeg Tešnjara, već verovatno sa druge strane reke, nasuprot današnjem mermernom mostu, preko puta postojećeg hotela “Grand”, na čijem mestu se izgleda nalazio han. Pored hana, se prostiralo prostrano dvorište valjevskog upravnika, odnosno muselima sa sačuvanim Muselimovim konakom, koji je bio oivičen današnjim ulicama: Čika Ljubinom, Vojvode Mišića, Karađorđevom i Vuka Karadžića. Na tom prostoru svakako da nije uputno tražiti musalu, već sa druge strane ulice. “Čelebijina” čaršija se najverovatnije nalazila na istom mestu gde i stara čaršija-Tešnjar. U njoj je 1660. godine bila jedna “prostrana “ džamija, dve tekije (nešto što podseća na hrišćanske manastire), tri osnovne škole, dva hana (hotela), “jedno pomračno” kupatilo i stotinak dućana. Pored pomenutog, postojale su i brojne prostrane kafane, ali nije bilo uobičajenih bozandžinica i krčmi. "
Ovo su zapažanja Evlije Čelebije, turskog putopisca iz 17. veka, o Valjevu u kojem je boravio 1660. godine.