Dakle, još jedna dobro započeta noć je iza mene...
dobro započeta... nekoliko čepova pluta i mirisi jabuke...
a kraj... o kraju neću... ne želim. nije svaki kraj happy end.
Pa ni ovaj.
Zvoni telefon. A kod telefona uvijek ima problema jer glasovi nikad neće reći konkretne stvari. One se rezerviraju za oči u oči komunikaciju. Možemo reći da smo smo karikature, ali ja vjerujem da smo više od toga. Da smo imali više od toga. Neka bude kako želiš. Sjedni na stolicu na koju je obješena jakna i uživaj. Bez mene. Možeš me nazvati primitivcem, možeš me nazvati tradicionalnim ali gledam na nas kao par, kao dvoje ljudi koji se vole. Sloboda postoji, ona je tu ali ja sam nekako uvijek gledao na nju kao na izbor slobodne volje. Znam da ti se ostajalo i da si htjela biti tamo. Ali meni nije, ja sam htio otići u svoje zidove koji su mi nakon svega signalizirali spas. Moj vrat nije od mesinga a napravio sam i preko nekoliko zajeba. Samo večeras. A čak i nisam toliko popio... Vjeruj mi. Odgojen sam na način u kojem dvoje ljudi koji su zajedno i odlaze zajedno i ustraju zajedno i hrabre se i žive - zajedno.. Možda je to iz tvoje perspektive krivi način ali ja drugačije ne znam.
Zvoni telefon. Zove netko tvoj, mama možda... ali ja nisam tu, ne postojim. Skrivaš me kao da sam blago ispod jastuka. Nisam faktor u tom aspektu tebe. Neka bude. Nas dvoje nismo zajedno.
Zajedno smo tamo, u prostoru podijeljenom ormarima, ali ja bih otišao.. zajedno s tobom. Dalje, negdje mnogo dalje... Ali tebi se ostaje i bez obzira na to što mi jesmo par, jesmo zajedno to nije važno jer ja podrazumijevam da idemo zajedno. Voliš me, volim i ja tebe i to puno ljepše zvuči nego što izgleda u praksi. Zajedno smo tamo, u prostoru podijeljenom ormarima ali ja bih išao a ti bi ostala... ja moram otići ti želiš ostati... ali podrazumijeva se da moram pitati. Oprosti što nisam pitao, oprosti na pretpostavci. Pretradicionalistički sam odgojen i mogla bi me u tom kontekstu nazvati šovinističkom svinjom, ali mislio sam, molio sam da odemo zajedno. Ti ostani ako želiš, ali želio sam da barem malo trenutaka budemo sami, a to ne mora nužno ukljućivati seks, nije svaka samoća nužno blud.
Ostala si, ja sam otišao. Nakon svih razgovora još jedan od slučajeva gdje mi nismo par, gdje nismo zajedno. Tebe smeta pretpostavka, mene smeta tvoja negacija nas... neka bude. Imaj svoju samostalnost u tom smislu, nije da ju ne mogu prihvatiti ali su mi neke stvari jasnije. Nikad nećemo biti jedan od onih parova koji zajedno odlaze jer su želje različite i rijetko se poklapaju. Možda je bolje da nas nema i da nađeš nekoga tko to može prihvatiti. Ja ne mogu... Napiši ponovno "dobro" na ploču na ovaj prijedlog i zatvori vrata iza sebe. Živio sarkazam... Ostani iako smo negdje zajedno... Otići ću sam u noć i neću se vratiti. To možeš pretpostaviti.
Samo mi je žao što nisam pijan. Ovaj bi tekst imao tipfelera, a mi....
mi bismo funkcionirali bolje.
Mi nismo par, mi nismo zajedno tvoja je odluka samostalna i ako smo negdje zajedno ti ostani...
ostani bez obzira na sve i uživaj.... moja soba je meni dovoljna ionako pretpostavljah
da je sve ovo skupa predobro i da ću prije ili kasnije ostati
sam.
Post je objavljen 13.11.2007. u 00:44 sati.