Danas celi dan razmišijam o tome koliko sam komplicirana....Isuse dragi, da li su to godine ili sam uveka ovakva bila?
Imam čitav popist što želim a što ne...što volim a što ne..i tak u nedogled !
Držim se one izreke: Ono što je sudjeno tak će bit, na sreću ili na žalost.
Nisam još našla posao, ljubavni život katastrofa, oko mene neko ludilo....a ja previše razmišljam .
Trudim se bit smirena i opuštena ali mi je teško.
Već dva dana se osećam loše...psihički. Nisam raspoložena za razgovore i za društvo....po celi dan bi mogla ležat i ništ ne radit. Osećam neku tugu..
Nedostaje mi mir..onaj unutarnji...
Počnem knjigu čitat ali mi misli lutaju tak da se ni na to ne mogu koncentrirati.
Sutra ću bit bolje.
Post je objavljen 12.11.2007. u 22:59 sati.