Novi post, novi post.
Borba. Borba za prijateljstvo, borba za ljubav, borba za život. Stalno neka borba.
Što ako više nemam snage? Što ako mi je već dosta?
Ljudi se lako predaju. I toliko toga onda propuste. I bude im žao. Dok neki padaju, padaju, padaju i padnu do dna. A onda više nema povratka. Onda je samo smrt.
Ja nemam snage za borbu. Ali nemam ni snage za smrt i padanje. Stoga sam prisiljena borit se. Plivati ka površini.
Ali to je teško, preteško, kada nemaš razloga. Kada nemaš prema kome, čemu plivati.
Mnogi ljudi imaju. Imaju prema kome plivati, zbog koga. Netko ih čeka na površini tko će ih zagrliti i poljubiti. Imat će tu toplinu.
Neki su napokon našli nekoga al su toliko djetinjasti i nezreli da se priviju uz tu osobu i pokažu im svoju ljubav.
Sve bih dala da sada imam tu osobu. Da dokažem i pokažem svoju ljubav.
Ali teško je naći takvu osobu. A kada nađem takvu osobu uvijek u krivo vrijeme izrazim svoje osjećaje.
Naravno, na sve to se doveže još i moje fizičko stanje i odmah sam spremna sa Zekom i Melitom otić na panoramu i napravit hop. Al eto kurca, kak ću preć ogradu?? Eto, ni ubiti se ne mogu. Znači moram da živim i preživljavam kako god znam.
Moje preživljavanje se temelji na prijateljima. Oni me čine živom. Jer da njih nema ja bih već našla načina da se ubijem.
Ali opet.. Moj motivator je ljubav. To tražim.. Negdje. U ovom okrutnom svijetu.
I što kada osoba, nazivomu ju osoba a, pita jedno delikatno pitanje. I tada, osoba b, ne zna što da odgovori. Jednostavno, previše riskira bilo da kaže da bilo da kaže ne.
I onda opet osoba a kaže nešto što osobu b baci u razmišljanje. Što je osoba a htjela reći? Da li je to trebalo značiti više od pukih slova? Ili je jednostavno došlo do glupog nesporazuma?
I što su dovraga trebale značit te silne zagonetne riječi? Čemu to? Zar je moguće da je to nešto značilo?
Bilo bi predivno kada bi to nešto značilo. Ali opet, počela sam gledati na kraj. Kako bi sve kasnije izgledalo. Kako bi sve izgledalo kada bi završilo. Tena kaže, nemoj gledati kraj. Ja ne vidim kraj jer ne vidim ni početak.
Prije sam ja govorila Teni nemoj gledat kraj. Ali ja više ne mogu ne gledati kraj. Pogotovo ne u ovo situaciji.
Dosta mi je što sam zajebala preko ljeta. Ubiti, nisam ja kriva. Jednim djelom jesam al drugim nisam. On je rekao truditi se da se sve vrati na staro. Ali jednostavno ne može. A nije se ni potrudio.
Ne želim više zajebat.
Jednostavno ni sama ne znam što da mislim.
Prijateljstvo prije svega.
I ne želim više prva započinjati išta. Želim da mi druga osoba pokaže da joj je stalo.
Ali jednostavno.. Mislim da je preteško naći curu/dečka. A meni još i teže.. Znate na šta mislim.
Uvjerite me u suprotno ako sam u krivu. A znam da nisam.
Pozdrav svima :wave
Post je objavljen 12.11.2007. u 20:10 sati.