Evo nisam pisala uzhasno dugo... Nisam se nikak mogla natjerati...
Kak je vec svim jasno prekinula sam s deckom s kojim sam bila 4 mjeseca..
Nije mi bilo lako donjeti tu odluku ali sam morala... Jer sam uvjerena da mi uostalom jednom dosao kraj..
Ne zelim ni znati kak bi mi tek onda samo bilo..
U meduvremenu sam si nasla novoga decka.. I stvarno je super...
Ali ja sam problem..
Osjecam kak me zahvaca depresija... I nemogu to vise... Nemam volje za nikaj...
Pred drugima se pretvaram da mi nista nije... Da je sve ok...
Da sam sretna...
Ja jednostavno predobro skrivam svoju tugu i nikad niko nista ne svati..
Mozda je vec prekasno..
Mozda sam ja samo izgubljena dusa... Neznam kaj me uopce drzi na zivotu..
Cak sam jednom pomishljala kak bi to izgledalo dok mi krv cuti miz ruku...
I onda nakon nekoliko minuta sam svatila da to nisam ja... Ja se nikad nebi rezala...
Otkud mi sad ta misao??
Da me bar neko spasi...
Iako znam da bi neki htjela ali bi si prvo sama trebala pomoci...
Ali za to trenutno nisam sposobna...
Post je objavljen 12.11.2007. u 17:28 sati.