Nekada si zvao ljubavlju
vilinski prah što nas je dotakao.
Sjeta na daljinu,
drhtaj u bijelom danu,
popodneva strasna u samoći,
mračne noći
vatrometom pretvorene u dan.
Nekada...
tišinom sam ocrtavala
dodire vreline po tvojoj
neznanoj koži plamtećoj.
Jesmo li imali više ?
O da, imali smo sve,
baš sve u mjehuru sapunice.
Nije se rasplinuo krajem...
ljutnja stvara pogrešne slike.
Nestao je pogrdom,
nastao je prijetnjom, strah.
Zar misliš da možeš
ucijeniti ljubav da bi opet
lako kročila poznatim stazama ?
Ne, ne ide to tako.
Zamijenio si ljubav mržnjom.
Uživaš li zaista u njoj ?
Post je objavljen 12.11.2007. u 11:27 sati.