ljudi ne znam sto cu pisat... ne zato sto nemam inspiracije, nego sam opet zbunjena... jedan moj prijatelj (valjda ga mogu tako nazvat, ne znam sto bih drugo rekla) jednom je reakao:... zivot je pun uspona i padova, treba ih sve izdrzat.... to je rekao dok mi je definitivno bio frend i to je jedna od rijetkih pametnih izreka... al je istinita........ ne smijemo se dat poraziti......
da....... kako vam objanisti sto me muci........ skoro je nemoguce.... u petak sam imala veoma neobican dozivljaj.... vecina ljudi bas ne bi reklo da je pozitivan...... meni je bio pozitivan.... mislim sramotila sam se kao uvijek, al se nadam da mi necete previse zamjeriti radi ponasanja.... evo taman mi david prica kako su oni proveli vecer..... vidim da im je bilo ludo........
no ugl.........
vidim da nema smisla vam detalje objasnjavati........
kissam vas........... posebno zulu, dudo i da mislim necu ime napisat, sve bi vi to krivo shvatili...........
e da i ispricavam se drustvu koje je izdrzalo s menom, nadam se da nisam bila precise grozna...... voooolllliiiimm vas puno..... pufa samo za vas.........
nema bas smisla dalje pisat...... mislim ko da je ovo do sad imalo smisla, no dobro.........
hug............
Post je objavljen 11.11.2007. u 23:20 sati.