Marketing
07. I'm waiting.... till my lunacy fringe
Nedjelja
Hodala sam mračnom ulicom. Noge su me samo nosile... Ušla sam kroz neka hrđava vrata, zatim kroz još jedna. Pa kroz još jedna... Zatim sam se našla ispred dvoja vrata. Nisam se mogla odlučiti kroz koja vrata da krenem... Vrata iz kojih sam prošla počela su se škripeći otvarati. Začula sam jezivo režanje iz tog smjera, koje je bilo sve glasnije. Počela sam paničariti... Nabrzaka sam se odlučila za lijeva vrata. Kada sam ih otvorila i zakoračila, pala sam u dubok ponor.....
Probudila sam se mokra od znoja... Čovječe, opet sam sanjala! Moj pas, Flocky stajao je iznad mene i slinio. Ko ga je pustio u sobu?? Ustala sam, odvukla ga van i zatvorila vrata. Bilo je 9 sati.
Ajme, danas dolazi Chester... Sve mora biti tip-top kad on dođe
! Zato sam se odmah otišla otuširati, jer sam već pomalo smrdila na Flockyja. Čak sam si i pospremila sobu. Chester je trebao doći u 18 h.
Oko 17 h prevrtala sam knjigu iz matematike pokušavajući nešto ponoviti da ne ispadnem baš totalna glupača. U isto vrijeme sam slušala muziku... U pozadini je treštao Linkin Parkov Qwerty...
Bilo je već 17.56, kada je zazvonilo zvono na vratima... Potrčala sam do vrata, popravila frizuru i otvorila s osmijehom. No, ubrzo mi je osmijeh splasnuo s lica - bio je to samo George...
- Što je? Tako ti je žao što me vidiš?
- Ma neee!! Samo...očekivala sam nekoga...
- Dobro...onda se neću zadržavat, ionako sam samo u prolazu. Samo sam ti htio javiti odličnu vijest... Sreo sam Tarinu Tarantino! Znaš da ona kreira odjeću Paris Hilton i Avril Lavigne? Uglavnom, uspio sam je nagovorit da pogleda moje kreacije i rekla je da će razmisliti da ih iskoristi za jednu od svojih revija! Dala mi je broj da joj se javim...
- Ma daj!! Pa to je super... Još nešto?
- Ok, vidim da ti samo smetam...idem ja...
- Ne, nije istina, ne smetaš...
Ali već je otišao... Ah, ništa, nastavila sam čekati Chestera.
I načekala sam se. Čekala...I čekala... Sad mi je već bilo žao što je George tako brzo otišao... Bilo je 19.08 kad je opet zazvonilo. Ovaj put se nisam nadala da će to biti on - ali, bio je! Izgledao je zadihano.
- Hej! Kasniš! Smije se znat zašto? - upitala sam ga.
- Da, sorry... Krenuo sam autom, ali mi se ispred nosa dogodila neka nesreća...pa sam nastavio pješke...
- Ajme... važno da si ti dobro... Ajde, uđi!
I tako, navalili smo na matematiku... Nakon nekog vremena, nešto sam shvatila...
- Chestere... Znaš li ti uopće to što mi objašnjavaš...?
- Paa...iskreno baš i ne...
- Ali...zašto si me onda pitao da mi pokažeš...?
- Ne znam ni sam... možda zato što mi se sviđaš...htio sam te bolje upoznati... - govorio je sve sramežljivije.
Nisam mogla vjerovati svojim ušima.... Samo sam ga zbunjeno gledala... On me gledao tim zelenim očima...
I baš u tom trenutku, dokaskao je Flocky i skočio prednjim šapama u moje krilo. U njušci je imao lopticu koja je cvilila kad bi ju se stisnulo, i tako cvilio s njom...
Naljutila sam se na njega:
- Uh, Flocky, kud baš sad? Ajde, odlazi...
Nije se dao dok mu nisam bacila loptu... I tako se non-stop motao oko nas.
- Heh, u svakom slučaju... možemo zaboravit matematiku...
I tako, za ne povjerovati, igrali smo se s Flockyjem i napravili veliki nered u kući. Izmorili smo psa do temelja... Na kraju je odustao i povukao se.
Chester je uzdahnuo: - Ajde, pomoći ću ti ovo pospremiti...
Na kraju smo se i mi totalno izmorili. Bilo je vrijeme da ode... Otišla sam ga ispratiti do vrata.
- Pa onda...vidimo se... - u mom riječniku ponestajalo je riječi.
- Da...vidimo se...
Tako smo stajali i gledali se, ne znam ni sama koliko dugo...bio mi je sve bliže. I... Poljubio me!!
- Vidimo se na poslu... - rekao je na kraju.
I otišao.....
[Još uvijek nisam izmislila band... Uglavnom, Ovo što je Lilly sanjala do sad, sve će se ostvariti, ali ne doslovno, jer su snovi metaforički...]
Post je objavljen 11.11.2007. u 17:30 sati.