Sumnjao je bog Ares
U pobjede svoje,
Umoran je legao
Na počinak bajni
Sanjao je koplja i borbe,
Sanjao da je krvav legao
I više ustao se nije....
....tog dana
Dan umire otvorenih očiju,
Razjarene lampe pomiču tamu koja
Zbija se nad gradom
Tamo je cesta koja grči oprez
I sve klinove dosade
Svjetlucaju farovi,
A ja čekam
Da umor me sažme
U točku
Kad ni ruke neću prepoznati,
U točku
Ko suvenir
Skupljam prašinu na
Kauču
Čekam da umor me sažme
U točku
U kojoj spremno zaboravljam
Na sebe i ine putešvestije
Začvačene i pomaknute
Sa strane, ne iz obijesti,
već iz potrebe za preživljavanjem
(krc - krc)