Ako možda želiš kucati na moja vrata a ruka ti zadršće i
stane ne boj se !Davno zarasle su rane zašto da se i ja
bojim uspomena.
Čemu strepnja ,koja rub prošlosti dira i naivne čežnje
uzaludno muti.Najljepši cvijet budi se iz mira i šta nije
bilo dali če biti sutra a to sutra nikako da dođe suze su
krenule usne mi drhte dali to ja plačem NE. Dali mi srce
jeca NE tiho budi srce da nitko ne čuje.Bit ću hrabra
narediću srcu da prašta i u susret novoj zori poletjeću kao
lasta ti tada stani da ti dam poljubac i čekaj novi
poljubac ptice doći ču na krilima vjetra.Ali ako mi vjetar
slomi krila tad če kiša pasti ali to nije kiša već suze niz
obraze moje
sklopit cu oči ne želim disati možda netko pogleda
možda srce postane hladno i dah se zaledi
upitaš se zašto ljudi sude a ne pogledaju dušu
i ti imao si šansu stati uz mene nitko ne shvaca
da mi je dosta suza na usnama ne tražim ništa
trebam samo da pogledaš srce da shvatiš
da nisu svi jednaki ali svi imaju dušu samo pogledaj srcem
sklopi oči uzmi dah i dodir i shvatit ceš istinu
da na ovom šugavom svijeti ima i dobrih ljudi
kojima je stalo do tebe i do dobrih ljudi
Post je objavljen 10.11.2007. u 22:18 sati.