tišina ostavlja tragove po mojoj duši
kao tinta po bijelom papiru
kula od karata se ruši
i odzvanja duboko u mom nemiru...
ti nisi više tu
pa sreća se lako za mene više ne lijepi
ti nisi više tu
pa me više ne čuvaju ni anđeli
a čak ni vragovi...
samo tišina
ponekad pokaže svoje pravo lice
kad zadrhti moje duše površina
i kada prhnu sa grana ptice
i ostajem sama...
Post je objavljen 10.11.2007. u 17:19 sati.