Danas,vidim,da nije trebalo da se zanosim knjizevnim stvaranjem.Bolje da nista nisam ni pisala,ni prevodila,nego gledala da na vreme zasnujem porodicu,da imam dete.Jer,to je prava sreca!Zeni se najvise mora priznati materinstvo.Sve ostalo je kod nje u drugom planu.Da sam imala dete,zivot bi mi bio mnogo znacajniji.Negovala bih jedino dobro i srecu na ovom svetu-svoju decu.Boze,kad samo pomislim,koliko mi je to uvek nedostajalo u zivotu ispunjenom neprestanim kapanjem nad ravnodusnom belom hartijom,s perom u ruci i knjigom...
Post je objavljen 10.11.2007. u 10:13 sati.