Marketing
ŠOKAČKA DUŠA IV
„Nada“ - slika od slame iz Bačke – autorica L. Homolja
Malo prije svatova pročuje se u selu daj Franca nadigla trbu'. Niko se baš puno ni uzbuđiv'o jer je od Mladog Uskrsa zaručita sa Đukom, a potlja zaruka đevojka smije spavat sa đuvegijom*, pa im se eto valda ošiklo*. Ni ni Mata, kad je na jednom divanu čuo tu novost, ništa razmišljo.
Franca se vjenčala, rodila sina, dala mu ime Mata, al to dite ne sliči nit na Đuku nit na nju. Matina strina Ruža, Francina komšenica, joj jedanput, kad je vidila dite, kaza, da mali sliči na Matu. Nato se Franca samo nasmijala i rekla da je Mata još mal i da će se prominit. Na tom je to i ostalo. Al je strina Ruža to jedanput, nako usput rekla i Mati, ni ne misleć ninašta ozbiljnog. Mati to baš ni bilo svedno, premda prid strinom ni tijo pokast. Počeo Mata računati. Po njegovoj računici bi on mogo bit otac, al ni on sam mišo po rajliki*.
Kako je mali Mata rasto tako je sve više izgledo na Matu, svog pravog oca. Nije se po selu o tome ništa divanilo, al Matu je svedno nješta kopkalo. Francina je kuća na jedan, Matina na drugi kraj velikog sela, pa se nisu morali skabljat*. A od kad se udala više ne ide na stan svog dade* pa ju već dugo ni vidijo. Mata je s Marijom dobijo Marka, do mu ime po svom đedu, i Mandu. Marko je ispljuniti otac, Mata, a Manda je na mamu Đurđu. Tako je prolazilo vrime, đeca rasla, puno se toga zaboravilo.
Samo Mata nikako ni mogo zaboravit Francu, svoj stan i njezinog sina Matu. Ni on svoju brigu rad toga pokazivo u kući ni prid svitom. I dalje je on bijo isti, veseljak ko i prije. Mata ko Mata. Al potrefilo* se da se ženijo njaki njegov razdionik*, drugi komšija Francin, pa su išli u svatove. Primjetijo je Mata da ga Franca malo malo pa pogleda, al on se pravijo da ne vidi. Dok su čekali kuma pita Mata Stipu, mladoženjinog oca, čije je no dite kraj France. Stipa mu kaže da je to Đukin i Francin sin, njegov unuk Mata. Kroz velikog Matu prođu njaki žmarci kad je svoje lice vidijo na licu toga dječačića. Sve mu je bilo jasno. Mata se potlja večere dobrano prokerijo* prid sviračima, poslo kroz bećarac svakom svoju poruku i u rano jutro sa Marijom polako ispod ruke ošo doma.
„Dica i kokoške“- slika od slame iz Bačke – autorica M.Sebenji
Il su konji usporili il je Mata malo pritego kajase? Čini mi se da razmišlja oćel stat il ić' dalje. Vjerujem da mu je 'vo razmišljanje zadalo veliku brigu. Taj Mata je malo mlađi od njegovog Marke, momak za ženidbu. Proradi u Mati poštenje, koje je dičilo cilu njegovu kuću. Da sad, eto već đed, kaže i Mariji i svoj čeljadi u kući istinu i da tog momka prizna za svog sina? Nije se on kolebo rad Marije. Ona bi njemu oprostila, sin Marko bi mu možda štagoderka* i kazo, al snaja Eva bi jedva dočekala. Još bi više pritezala Marku i to opravdavala s tim, da ne bude ko dada. Al kako bi bilo Franci? Šta bi reko njezin Đuka? Šta bi reko svekar i svekrva? Kako bi o tome divanilo selo? Kako god da napravi mogo bi napraviti zla u dvi kuće. A najviše mu je rad njegovog Mate. Ta dite se naučilo na Đuku ko oca i kako da se sad prikloni novom ocu? A kako bi mu bilo kad se počme ženit? Koja bi cura ćela* za njega, kopilana*?
„Orač“- slika od slame iz Bačke – autorica R. Tot – Kiš
Dok je Mata tako dvojio livog žerava ubode obad, vaj skoči, potegne plug a Mata spade u brazdu. Kako je u desnoj ruki držo kandžiju* on držalom udri po žeravu. Vidilo mu se na licu da je jako goropadan*. Ostavi plug i konje i ode do obližnjeg kanala i otrgne granu sirovog kljena debelu ko držalo za vile, pa šnjom udri po konju. Počeo se sad i desni komešat, a Mata i po njemu. Rukama sam pokrijo oče i začepijo uše da to ne gledam i ne slušam. Žao mi konja. A Mata je psovo, krmadijo, skido sve s neba i dizo iz zemlje. Odjedanput pristade. Sav zapuvan i oznojit sjedne na brazdu, metne glavu među torave* ruke i zareve*. E kad Mata reve onda to mora biti nješta veliko. Digne se Mata i nebrišuć' suze zagrli obadva konja i počme milovati po grivi. Konji su samo ispotija rzali. Ko da su mu ćeli kazat da ga oni razumiju i da mu ne zamirljaje šta i' je nedužne izudaro. Prođe još jednu brazdu natrag prema kolima, ispregne, u drik* nabaca friške đeteline i priveže konje za kola, a on legne kraj nji potrbuške. Na leđima mu se vidilo da il duboko diše il još reve. Potrajalo je to podosta dok se digo i sjeo. Kraj sebe je našo ječmovu slamku, metnijo u usta i jezikom pribacivo sad livo sad desno i samo gledo u zemlju. Žao mu je njegovi konja. Ta on i' je otranijo, niko i' ni smio ni pipnit, to su njegovi konji, niko i' ne voli više od njega, a sad i' vako ni krive ni dužne nemilo izudara. Zno je više put na Marijino pridbacivanje da i' više voli no nju kazati da su vridniji od nje, da rade sve šta on rekne i da ne broncaju* i puno ne pripovidaje. Jadanput se Marija dobrano nato naljutila pa mu kazala neka onda i spava š njima. Bili su nji' dvoj sami. Al da nisu nebi Mata to ladnokrvno proguto. To Mata nije zaboravijo. Njekoliko večeri prid spavanje Mata se ko istom poče spremat, a Marija ga pita geće? Mata joj kaže da ide spavati kod konja kad mu je tako kazala. Al bome petu večer ga lipo uvati pod ruku i lagano gurne na krevet, pa brže bolje legne kraj njega. Nako naležeć mu jednom rukom skine samo 'lače i fusekle*, a drugom ga je držala, iako se Mata ni otimo. I njemu je već bilo dugočasno, al ni tio popustiti. Otad mu Marija nikada ni prigovorila na njegovoj ljubavi prema konjima.
„Uz ognjište“ - slika od slame iz Bačke – autorica I.Dulić
Tumač nepoznatih riječi:
đuvegija = zaručnik
ošiklo = omaklo
rajlika = zdjela
skabljat = sretati
dada = otac
potrefilo = pogodilo
prokerijo = proveselio pred tamburašima, koji su samo njemu svirali
razdionik = daljnji rođak istoga prezime, podrijetlom iz iste obitelji
štagoderka = što
ćela = htjela
kopilan = vanbračni sin
kandžija = bič
goropadan = ljut, rđav
torave = prljave
zareve = zaplače
drik = „sanduk“ na konjskim kolima
broncaju = prigovaraju
fusekle = od čiste vune valjane muške čarape
Post je objavljen 13.11.2007. u 00:05 sati.