Pregled posta

*Jedan zagrljaj*

....Because you had a bad day
You're taking one down......
............You work at a smile and you go for a ride
You had a bad day............



Ok.
Ovo fkt nije bio moj dan.
Ni blizu tome.
Katastrofa.

*nisam osjetila sunce
*nisam vidla ni jedan cvijet
*nisam vozila poni
*nisam plesala

Katastrofa.

Čudno je zamisliti moj dan bez da plešem. Bez da vozim poni.
Al eto. Čuda se događaju.

*So where is the passion when you need it the most?
You kick up the leaves and the magic is lost*


Od jutra sam na iglama, živci su mi na rubu.
Ujutro sam zaspala. I taman sam se probudila da se jedva stignem spremiti za školu s malim zakašnjenjem.
I vidim kiša.
Strogo mi je zabranjena vožnja po kiši. Znaju oni kak ja jurim. I da bi mi gače bile mokre dok ja dođem do škole.
Ok. Idem pješke.
I onda se sjetim kolko sam toga trebala još napraviti prije.
I doslovno sam drhtala dok sam se spremala.
I u školi onda...škola kakva je...
I onda dođem doma i posvađam se s majkom.
Aargh taj njein stav čvrstoo na zemlji.

A zbog čega sve ovo?
Samo zato jer uveličavam stvari. Bila je riječ o samo još jednom kašnjenju u školu, samo još nekoliko nenapisanih zadaća i naučenog gradiva, samo još jednom danu bez ponija i vremena za par pokreta uz dobru muziku.
Samo još jednom.
A bude ih i gorih. Naravno.

Jedina stvar koja se sanas dogodila bila je ta da sam se napokon jedan dan naspavala i Rothova igra 'nađi znak'
I...jedan zagrljaj.....
**hvala**


Ali makar se čini da jedva čekam sutra i novo jutro, e današnji je dan ipak imo smisla. dada.
U takvim nekim nevažnim sitnicama vidiš kolko ljudi imaš uz sebe. I kak se neke stvari prepoznaju u malim stvarima. U jednoj rečenici.
Jednom pogledu.
*jednom zagrljaju*

krepana sam.

Ljepo je imati osobu koju pogledaš i ona zna kaj misliš.
Koja te zagrli i sve je bolje.

*hvala tiiiii*

ok. Idem sad.
Jedva gledam.
Ljubim vas sve.
Posebno zvončicu.

Post je objavljen 09.11.2007. u 21:38 sati.