Marketing
malo inspiracije...
ah...petak, vikend...
uff...
najboilje stvari u životu su besplatne...i zato treba biti jednostavan, jer sreća je u malim stvarima, u stvari možeš ti biti ne znam koliko ''velik'' ali svejedno svaki dan moraš ići na wc...a ako nemaš ljubavi...sve titule, sve bogatstvo ne znači ti ništa...ustvari ono što je najbitnije svima je dostupno...ljubav...sreća...samo što uvjek pronalazimo razlog da ne bi bili sretni...al kolko god da mi teško bilo, nemam se pravo žaliti...zahvalna sam, ...mnogima je vjerojatno puno teže. nema vremena za kukanje...
Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša glazbu, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi. Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav, onaj koji ne prihvaća pomoć. Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajući si svaki dan ista ograničenja, onaj koji ne mijenja rutinu, onaj koji se ne usuđuje odjenuti u novu boju, i ne priča s onima koje ne poznaje. Lagano umire onaj koji bježi od strasti i njenog vrela emocija; od onih koji daju sjaj očima i napuštenim srcima.Lagano umire onaj koji ne mijenja život kad nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi, onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti i koji ne ide za svojim snovima, Onaj koji si neće dozvoliti, niti jednom u svojem životu, da pobjegne od smislenih savjeta... Živi danas! Riskiraj danas! Učini danas! Ne dozvoli lagano umiranje! Ne zaboravi biti sretan! Pablo Neruda
Edit:
komentar iz prošlog posta plavuše u duši kada je rekla nikakvi savjeti ne pomažu, svako mora sam skužit u čemu je kvaka...me potaknuo da napišem ovaj post. i stvarno, ljudi jednostavno neke stvari moraju naučiti na vlastitoj koži, koliko god im tupio nešto koliko god vidjeli iz loših primjera oko sebe, jednostavno dok se ne opečeš, dok neke stvari ne naučiš na vlastitoj koži...neće dopirati do tebe.često su znali reći kako je Danijela u kvizu najslabija karika okrutna s onim ''ZBOGOM''...naravno takva treba biti zbog samog kviza...ali ljudima se nekad zaista samo tako neke stvari mogu dokazati, samo na taj način, okrutnim zbogom, kada su stjerani u kut, kad vide da više nema vremena, kad se počnu znojit, kad ih se stavi pred odluku ili ili ...samo tad se trgnu, tek tad se stave u red, zauvijek napuste neke loše stvari od prije...primjera je bezbroj, ali očito u nekim slučajevima smo uspavani dok nas neki rez ne trgne, neka čvrsta ruka, nema mrdanja ili ''zbogom''...ultimatum, ljudi su inertni,skloni opuštanju ako nema rokova, to vidimo u školi, kampanjština, niko ne uči do ispitnog ''roka'', svi puše, piju, ne paze na svoje zdravlje, debljaju se, dok se jednog dana ne nadju pred onim ili ili...ili ćeš prestat ili ćeš obolit...da, teško je biti karakter, zašto se ljudi trgnu tek kad dotaknemo dno,tek kad voda dodje do grla?...skloni smo se opuštati, uživati, skloni smo spavati...dok nas neko ne trgne, i ne probudimo se...wake up you might be dreaming.
Post je objavljen 09.11.2007. u 17:33 sati.