Marketing
RIBAR SAN STAR, MORU ŽIVOT SAN DA.........
Još malo prošlosti
Tiravanje migavice u Segetu
Tribalo bi ove slike popratit sa nekakvim tekstom. Problem je u tome šta ja nikad nisan vidila tiravanje migavice, ne živin u Segetu, neman koga pitat. Nemam baš običaj skidat podatke sa interneta, napišem ono šta znam, iako sam u jednom svom pretraživanju primjetila kako je jedna novinarka skinila tekst sa interneta i bez srama se podpisala ispod tog teksta u novinama.
Ali evo, nekih se stvari sjećam po pričanju a neke podatke sam našla u časopisu za kulturu VARTAL.
Najviše žitelja Segeta uz poljoprivredu bavilo se ribolovom. Leute je imalo nekoliko gospodara. Ribari su lovili sa nekoliko mriža „migavica„. Družinu su sačinjavali muškarci iz Segeta i Vranjica i zaseoka Grgića i Jadrića. Svaki ribar dobio bi dnevno uz ribu koju bi nosio kući, glavu kruha i pola litre vina. Vino se nosilo u drvenom sudu i grabilo se sa potićem. Ujutro je svaki ribar dobio bićerin rakije. U Drveniku se nakon ulova ribe kuhali teću, brujet za ručak. Puno puti kad bi ulov bija loš znalo bi se uz nešto malo ribe ubacit kamen iz mora da da gušt. Od kuće bi se ponilo pome, kunpir, kapula, maslinovo ulje. Kvalitetnija riba prodavala se u Splitu a lošija u Trogiru.
Kad ribari nisu bili na moru krpili su trate ( mriže ). Mriže su se krpile sa drvenim iglama,a konop se reza sa britvulinon, nožićen.
Puno puti san gledala dida kako ovo radi i to je prava vještina!
Posal ribara bija je težak, veslalo se od Segeta do Splita, bija je slabo plaćen, radilo se noću.
I dan danas se kaže : U ribara mokre gaće za večeru ne zna šta će.
Posal ribara i danas je težak. Ribe je sve manje, propisa sve više!
Post je objavljen 09.11.2007. u 07:16 sati.