Kada moja unučica dođe k meni,puna je prohtjeva...
te da joj čitam slikovnice,bojamo bojanke,igramo igrice...
masiram leđa...
Poput najodanijeg sluge ,uglavnom sam presretna što
Prinčipesi ispunjavam želje...
Uveče prije spavanja želi jednu priču,pa još jednu,pa joooš
To izgleda otprilike ovako:Bako,daj mi ispričaj priču,može o Crvenkapici...
Počnem pričati i spomenem vuka,a ona će:Nemoj mi spominjati vuka,uplašit ću se i neću moći spavati...
Nađem se u sto muka, kako ne spomenuti vuka a ispričati
Crvenkapicu...
Dosjetim se i izmislim lik,djevojčicu Miju,čija baka živi nadomak šume i izmišljam zaplete...
Vuk ,lisica,pa čak i medo prilaze Miji dok je u šetnji šumom
i nude prijateljstvo jer eto,Mija je usamljena...
Kroz priču prenesem svojoj Prinčipesi sve što želim da zna...
Ponekad su zapleti tako smiješni, a Prinčipesa se tako zvonko smije...
Kad sam već umorna od priče obavezno ili vuk ili lisica žele nadmudriti Miju,ali uvijek se u blizini nađe Mijina baka
i oni dobiju metlom po guzi ...
Dok joj se oči sklapaju i već polako tone u san pita:
Bako da li se ti bojiš vuka i lisice?...Ma kakvi ,kažem ja.
Ja sam kao i Mijina baka...
Nedavno dođe Prinčipesa iz vrtića i kaže:Bako ja sam svima rekla da si ti ko Spajdermen i da se nikoga ne bojiš...
Još samo da saznam tko je Spajdermen...
Post je objavljen 08.11.2007. u 17:37 sati.