Suho lišće krasi ulice.
Dok odlazim lomi se pod mojim stopalima.
Koliko god sam željela otići,
sada mi nije lako.
Napustiti sva poznata lica,
sve što sam toliko voljela
sada ostavljam iza sebe.
Tako sam htjela,
sama sam odabrala.
Morala sam...
Dugo sam tu.
Želim zaploviti nepoznatim morima!
Sve ovo će me čekati,
jer vratit ću se.
Vratit ću se,
jednom kada više ne bude svih onih koji mi nanose zlo,
vratit ću se...
Možda me ne shvaćate,
pitate se zašto moram otići,
lijepo nam je!
Shvatit ćete jednom,
čekajte me,
jer vratit ću se...
Moje maleno srce je ranjeno.
Ne mogu tražiti od vas da ga štitite!
Sklopite oči i snivajte,
dok ja odlazim...
Pamtite moj osmijeh,
a zaboravite suze.
Tako je najbolje.
Jednom ćemo se opet sresti.
Do tada,
ostajte mi radosni...
i ...
sjetite me se ponekad...
Nadam se da ne tražim previše...
Post je objavljen 08.11.2007. u 15:11 sati.