22.mart 1991.
Razgovor s Veljkom Kadijevicem.Ocenjujem da je vojni vrh postupio prema meni(ali i prema Slobodanu)na nacin koji izaziva sumnju.Imam utisak da smo izmanipulisani.
Veljko se skoro onesvestio od iznenadjenja.Pita na cemu zasnivam takve tvrdnje.Kazem mu:Prvo,nije mi bilo blagovremeno objasnjeno da vojska ima nameru da izvrsi vojni udar,a da je usvajanje odluka na Vrhovnoj komandi bilo samo radi legalizacije mobilizacije,kako se prva dva-tri dana ne bi posumnjalo o cemu se radi.Drugo,podneo
sam ostavku na duznost predsednika Predsednistva SFRJ da bih vojsci stvorio prostor za preuzimanje vlasti i razoruzanje paravojnih jedinica,a vojska to nije ucinila.Trece,u analizi koju je vojni vrh podneo 17.3.o.g.meni
i Slobodanu,i sami su zakljucili da vojna akcija prema Hrvatskoj i Sloveniji nije dobro resenje.To su morali ranije znati.
Dakle,u celini,bili su prema nama neiskreni,u analizama neozbiljni,a u namerama nedosledni.
Veljko se kleo pola sata u svoje postenje i iskrenost i ubedjivao me da ono sto su oni nama tada referisali,da su sve bili ranije izanalizirali.
Neuverljivo,bar za mene.
Dugo sam se mucio da shvatim zasto je vojska preko noci nacinila takav salto mortale.Moguce je da nisu bili dovoljno izanalizirali razliku izmedju delovanja na osnovu legalne odluke Predsednistva i zavodjenja vanrednog stanja i prisilnog oduzimanja oruzja i vojnog udara koji ima isti cilj.U prvom slucaju bile bi na minimum smanjene,a u drugom drasticno uvecane reprekusije domaceg i spoljnog otpora,politicke i ekonomske izolacije,sto su,verovatno,
sagledali tek kad su se suocili sa kriticnim trenutkom.
Post je objavljen 08.11.2007. u 12:09 sati.