Marketing
drago mi je, ja sam _____.
Vrijeme je da vas, dragi čitatelji, upoznam sa ljudima što me okružuju. Neke sam već prije spomenula, no društvo se proširilo, iako im još uvijek ne znam baš svima imena. Pod baš svima, zapravo mislim na Azijate- Kineze, Japance, Vijetnamce. Neki su na slici, ali mislim da ih ima još barem 4 puta toliko, no nitko ih nikad nije uspio izbrojati, a kamoli popamtiti. Rekla bih da je to zato jer se oni drže dosta zasebno. One koji su komunikativni, njihova imena znamo(iako je trebalo da ih zapamtimo), i s njima pijemo čaj.
Drago mi je, ja sam Paulinočka.
Htjele- ne htjele, nju ne možemo izbjeći. Pogotovo kad popije. Reklo bi se da nije navikla na alkohol, a pogotovo na votku. Tako da kad si popije, čini se ko da su odjednom 3 Pauline i sve 3 trče, skviče i skaču. Čovjek se izmori od samog promatranja. Zatim slijedi faza pričanja o velikim životnim stvarima, s čime je iživcirala i onih par jedinki koje su izdržale prvotno trčanje, skvičanje i skakanje. Lobotomizirana je religijom i tinejdžerskim časopisima. I uuuužasno je neuredna!! Pere samo sebe i svoju odjeću. Da, haha, zgoda- opere ona kosu i sjedi s mokrom glavom u krevetu, a taman je bilo zahladilo. Dolazim ja, vidim je i pitam zašto ne osuši kosu, imamo mi fen ako treba. Njezin odgovor je da je ona čitala da to nije dobro za kosu, na što joj ja pokušavam objasniti da ovo što radi nije dobro za ostatak njena tijela. Ma kakvi, ona je pročitala i nema šanse da je razuvjeriš. I onda ujutro dolazi i pita imamo li možda peglu za kosu. Peglu za kosu?! Na to je ja pitam a kaj nije čitala da to isto nije dobro za kosu. I ona mi kaže da ne, da ne bi baš rekla. D'oh! No, poanta priče je da njoj nema smisla išta objašnjavati. Možda eventualno izdati, pa joj dati da pročita. Dakle, cima nam je blesava. Ali je stvarno dobra. Nit je svadljiva, nit joj je teško dijeliti, nit prigovara. Znamo jedne drugima raditi doručak ili skupa kuhati, slažemo si suhu odjeću, ako jedna ima nešto što drugoj treba, nije nam teško posuditi, ili kad se neka nova hrana kupi, odmah sve tri probavamo, i tak, male sitnice koje te razvesele.
Da, a Tanja i ja pušimo u kuhinji, buahaha.
Ali nas je zarazila svojom boleštinom, koju je ona preboljela za 2 dana, a nama još nije dobro. Pa zato ovo… 
Drago mi je, ja sam Ninoslav Radaković, za prijatelje Nino.
Rusi ga zovu Njina, hehe. S njim smo stalno. Možda se u Hrvatskoj uopće ne bi družili, ali ovdje smo si supač. Kad smo zajedno, totalno smo infantilni. Uvijek imamo nešto za pričati, on stalno prigovara oko studenata i funkcioniranja školstva u Ukrajini, a mi oko birokracije i prometa. Zatim još uleti i Andžej, lektor iz Poljske, totalni hipohondar, pa počne o tome što ga danas boli i koje nove super lijekove je otkrio… baš smo k'o stare babe.
Nino je vrlo pedantna osoba, pa dok zgotovi započeto, zna proći dosta vremena. To Tanju posebice veseli. I ima super gestikulaciju, pa kada nešto priča, uvijek smo svi u suzama od smijeha. On nas nije zarazio nikakvom boleštinom, ali smo pokupili od njega (on je to pokupio od studenata) da kad nam je nešto svejedno, onda proizvedemo ustima užasno glup zvuk, nešto slično pljuckanju sa poluisplaženim jezikom. Ma užas.
Ovo je on u vlaku za Lavov… 
Drago mi je, hihi, ja sam Kej.
…naš prvi susjed. Taj dečko ništa ne kuži. Samo se smije. Zapravo, čak bih rekla da se on BAŠ UVIJEK smije. Tako da donosi dobro raspoloženje, ali isto tako nema previše smisla s njime pričati o nečemu umnom. Momak jako voli pivo, i rijetko ga se vidi bez istog u ruci. U sobi ima zalihu za cijeli dom. Majka mu je Britanka, otac Japanac… a on je taman nešto između- 
Na slici je s Aiko, također Japankom. Ona kuži još manje nego on, ali se k tome još i rijetko smije, tako da nema često čast biti u našem društvu. A sumnjam da bi joj se i dalo kada ništa jadna ne razumije.
Dhago mi je, ja sam Anja.
Kao što sam već spomenula, Anja ima problema sa slovom r i razumijevanje nje iziskuje puno truda, tako da nemam puno za reći o njoj. Ona je najstarija među nama studentima, iako tako ne izgleda. Cura je, izgleda, dosta pametna, ali, eto, ne razumijem je baš, pa mi se zna činiti i strašno glupa. No, svakako je izuzetno dobra osoba. Uvijek će pomoći onome, kome je pomoć potrebna, pa bio taj lutalica na ulici. Stvarno je dobročiniteljica. I izgledom i kretanjem djeluje blago. Pokušala sam to uhvatiti na slici, ali je djevojka manje fotogenična i od mene, i ovo je jedina slika na kojoj prihvatljivo izgleda… 
Drago mi je, ja sam Anton, ljubim ruke.
On je kak'ti neki zavodnik. Meni osobno je grdi. Baš je Nijemac rusko- ukrajinskog podrijetla. Evo, pa sami zaključite… 
Ali je zato pametan dečko, podosta zreo. I zanimljiv. U zadnje vrijeme je stalno s nas troje u društvu, i ne podnosi ostale cure. No, to su sve neke dvolične spike i s njegove i njihovih strana, pa se ne uplićem, i zapravo me baš briga. Meni su svi oni u redu dok mi se ne zamjere. To što drugi pričaju su eventualna upozorenja da se tako nešto od njih može očekivati, ali to je sve. Tako da nas je sad već četvero što prigovaramo uz pivu navečer u kuhinji. =)
Drago mi je, ja sam Sergij.
Dakle, pametan, miran, pristojan, strpljiv i relativno naočit Sergij. Hehe, ali Sergij se napio. I prestao biti sve gore nabrojeno. Momak naime tečno zna bar 3 jezika, i od svakog s kojim je došao u kontakt je naučio barem 30ak riječi. Od toga su pola prostote, pa kad se Sergij napije onda psuje na 10 jezika i smije se sam sebi, maltretira ljude oko sebe i općenito se razulari. Bilo je to zanimljivo vidjeti, ali sumnjam da će si pametan, miran, pristojan, strpljiv i relativno naočit Sergij uskoro ponovno tako nešto dopustiti. Ovo je u pristojnom izdanju, netom prije one jedne čaše previše… 
Post je objavljen 07.11.2007. u 20:34 sati.