Nisam dugo pisala... Vjerojatno ću se jednog dana dok budem listala svoj dnevnik pitat čemu tolika rupa između dva upisa u njega, a sad sam taman stigla na svoj svijet i na sigurnom sam.
Izgleda da je u tome i problem.
Mislim, bilo je divno prvih par dana, ono, trčali smo zajedno po livadama, pravili se da smo lavovi i rikali na tulipane, onda bih ja bacila magiju i tulipani bi ponovili za nama riku.. Uglavnom, bilo nam je stvarno zabavno. I ja sam mislila da nam je oboma zabavno, kad dojednom, on kaže da nešto mora obaviti.
Ne znam što to netko poput njega treba obavljati, ali dobro, vjerojatno neke stvari poput dobavljanja najtežeg kamena na svijetu, ili spašavanje vjeverice iz ruku zlog argonauta. Ne znam ja.
Možda ima čak neki skriveni posao kojim se bavi, tipa čupanje dlaka iz nosa nekom divu, pa mu je neugodno reć mi za to.
Što god od toga bilo, nije opravdanje...
Naime rekao je da će mi svaki dan dok ga ne bude bilo slati goluba s pisamcem.
I vidi mene kretena pa ja vjerujem.
I prvi dan ništa. Drugi sam počela sumjat da ga je onaj div možda zgazio ako ga nije upozorio prije nego mu je iščupao dlaku, to stvarno boli. Treći dan sam poslala magičnu pticu (slučajno mi je jedna sletjela na rame to jutro) i rekla joj da pregleda okolicu dal ima koji mrtav golub s porukom ono noge.
Četvrti dan sam ju poslala da vidi ima li u okolici ikakva ptica s porukom oko noge.
Onda sam posumnjala u njegovo poznavanje životinja, i rekla ptici nek pogleda dal u okolini ima bilo koja leteća životinja s porukom oko noge, i dovela mi je isprepadanog polu-šišmiša (polu nešto drugo, očito magični nesporazum) koji je škiljio na mene jednim okom dok sam uzimala poruku s njegove nogice. Ali poruka očito nije bila za mene jer je na njoj pisalo