Marketing
Još jedan dan u mom stilu...
Oh,pa bila sam vrijedna i dodala linkiće u box... ocekujem sad divljenje,klanjanje i svu potrebnu paradu
... hehe
Jutros,tocno u pol 7 su moje nožurine dotaknule tlo i odlepršale do kupaonice
... Pospano pospremanje i eto mene vec na stanici... I opet sam jedina normalna licnost u 7 ujutro na stanici
... Babe i balavi prvašići mi nisi konkurencija
... I ne biste vjerovali ja Danijela zvana Ela sam sjedila u tramvaju
... Ovaj dan cu vjecno pamtiti... Još uvijek sam u šoku da se to desilo... Sad me strah da ce se nešto jako loše desiti,odbit ce se meni to sjedenje u tramvaju o glavu
... Znam ja... I onda sam tako sjedeci dobila slom živaca... Ko normalan u 7 ujutro može tako glasno pricat da ga ja cujem na drugom kraju tramvaja
??? A najbolje od svega je kaj curu znam jer je s mog kvarta... Odmah je jasno zašto je normalnost upitna
... Sa svim dužnim poštovanjem prema mlađima al balavica ide u prvi r. i onda nabacuje neku pricu da mi je došlo da ja najveca ljencuga koja se ikad rodila nastavi put do škole pehaka
... Kad bi vec toliko kolicina sranja izlazila iz mojih usta,potrudila bi se me ne cuje bas cijeli tramvaj... Ah ta današnja mladež
...
I dokotrljam se ja u tom divnom starinskom tramvaju do škole... Pravac kantina...
Prva dva sata ništa znacajno... Pod trecim postaje zanimljivo... Dobivamo zadacnice iz hrvatskog... Došlo mi je da joj bacim zadacnicu u glavu... Napišem 3 stranice i dobijem 4... I tako svaki j... put... U 4 g.školovanja mi nikad 5 nije dala... A svaki put moram citat pred cijelim razredom... joooooj pa poludim...
Možda nisam talent za matematiku nit imam živaca za štrebat gospodarstvo al pisat sastavke znam... I valja napomenut da je od nas 27 u r. bila samo jedna petica... Gospoja profesorica ima visočne kriterije... Ufff s kojim bih ju guštom spustila na zemlju... 
Ostatak dana se sveo na moje spavanje i ljencarenje...
I sad da se malo vratimo na ponedjeljak i na sat poduzetništva... Cijeli r. je po obicaju pricao al igrom slucaja ja sam šutila i pisala neku pjesmu... I profa poludila i sad ce pitat ove koji pricaju... Dižem pogled da vidim da joj ne bi slucajno palo na pamet izustit moje ime... I sad prozove Renu... Svi se puknu smijat... To je inace jako mirna cura al sjedi okružena glavnim brbljavcima u razredu koji ju uvijek neš zovu,pitaju i nasmijavaju... Profa ju je takoooo oprala a ja budala sam se gušila od smijeha... kad su suze krenule profa me skužila i sere da se prestanem smijat... A ne da nisam mogla prestat nego sam sagnula glavu i nastavila... I sad profa vec dobrih 5 min. drži Reni predavanje kad zacuh svoje ime... Uglavnom profa joj je rekla da je postalo ko ja... U stilu da sam se ja smirila a Rena me zamjenila,da iz sata u sat prica,zabavlja kompletno društvo,ovo,ono... Ja sam otišla u mirovinu i ponosna sam na svoju nasljednicu Renu... Al iskreno,nikad nece moc bit ko ja... To ne može nitko... Kolko ja mogu pricat to je strašno...
Joj ma dosta o školi... Odoh nešto pojest pa u krevet... Sve vas puno pozdravljam i volim...
Post je objavljen 06.11.2007. u 21:39 sati.