Marketing
Osvrt na moj prethodni post
Pretpostavljala sam da će me ljudi krivo shvatiti no ionako nije važno, rasprave su zabavne, kao i tuđa mišljenja... ja imam vjeru u ljude, najviše od svega vjerujem u praštanje i u moć oprosta. Poneki mi ljudi koji me znaju prigovaraju da previše vjerujem i opraštam neke stvari koje oni ne bi. No ja se povodim za onim- Ljudski je griješiti, božanski opraštati. No u prošlom postu, u toj jednoj malenoj rečenici ne govori se o praštanju. Ne govori se ni koliko se treba pouzdati u čovjeka, već se govori o tome da se najviše treba pouzdati u Boga. To je mnogima teško za prihvatiti i zato su mi jasne reakcije ljudi kada im to kažem, ni sama ne živim po tom principu nažalost, ali pokušavam jer mislim da bi mi tako bilo lakše. Ljudi smo, s razlogom smo stvoreni u ovom društvu i s razlogom se kaže da smo društvena bića. No ako nemamo ovu razinu duhovnosti, ako se pouzdamo SAMO u ljude, tada nam se loše piše. Koliko puta je netko vam drag pred goimlom ljudi izrekao vašu tajnu, koliko je puta netko izdao vaše povjerenje, vašu ljubav, koliko puta je došlo do svađi u kojima su izrečene mnoge brzoplete neugodne istine ili kritike na vaš ili tuđi račun? Koliko puta smo bili povrijeđeni? Znam gomilu ljudi koji su izgubili nadu u čovječanstvo, koji su digli ruke od sebe i od osoba koje su nekada nazivali svojim prijateljima. Nemojte se ljutiti, ali ja tvrdim da ako vi kažete da vas nijedna draga osoba nikada nije jako povrijedila onda lažete ili živite u nekom drugom svijetu. I stoga, vjera u nešto drugo, u nešto više, možemo to nazvati Bog ili Viša sila ili kako god vam paše, daje nam tu snagu da prevladamo sve to. Samim time sve dobiva smisao, i te svađe, i ti rastanci i to opraštanje i samim time više cijenimo ljude i lakše im opraštamo.
Nadam se da sam barem donekle objasnila svoje mišljenje, a vi kao uvijek, dragi moji blogeri imate pravo na svoje mišljenje i komentare. Ljubim vas sve... *pusa*
Post je objavljen 05.11.2007. u 16:06 sati.