Koliko smo spremni zaista nekoga pustiti u svoj život.
S obzirom da već imamo svoje živote, nekoliko njih, svoje uloge.. nekoliko njih, svoje krugove..nekoliko njih..
i nije uzalud rečeno..
ne diraj mi moje krugove
Svejedno se nadamo, iako smo postali i gotovani..nebi ništa ozbiljno da se dira..
nego tražimo savršenu osobu,
koja će se onako amorfno, uklopiti u naše pukotine, ostaviti ih nedirnute a prilagoditi se, okružiti nas taman toliko da nas se ne dodiruje, a ipak dovoljno da nas ispune. Nedostatnošću.
Post je objavljen 05.11.2007. u 13:56 sati.