Dosta ljudi me pita zašto tako rijetko pišem na blogu. Nekad ne znam što da im kažem....
Teško je sjesti pred komp i sve svoje misli predočiti u nekoliko rečenica; čak ako i uspijem onda nikome nije jasno o čemu ja to. No nije važno.
I will not stand in reflection
of someone else's dream
Istina je...Trebala sam birati i učinila sam to. Koliko je moj izbor bio ispravan, ne znam...No saznat ću s vremenom. Nisam sigurna da to uopće i želim, ali povratka nema...
You sat and watched
as I nearly destroyed myself
Rekao si da više nećeš čitati moj blog jer se bojiš da češ pročitati nešto što će ti dati nadu da ću se vratiti.
Što misliš, koliko su ljudi sposobni žrtvovati sebe zbog drugih? Čak i ako im je nekada bilo stalo do tih ljudi?
Možeš li ti sebe natjerati da zavoliš nekoga? Ne možeš? Vidiš, ne mogu ni ja. Sve što se dogodlio, dogodilo se s razlogom. I sam si rekao: "među nama je davno nestalo 'ono nešto', ako ga je ikada i bilo"
Onda si rekao da se nadaš da ćemo ostati frendovi. Oke, može...Ali...kako možeš biti prijatelj nekome tko iskorištava to što te poznaje da ti kaže stvari koje će te najviše zaboljeti?
Samo da znaš, još uvijek stojim iza onoga što sam rekla...
This is my chance
My time to stand
Vrijeme je da krenem dalje.
This is our chance
Our time to stand
Post je objavljen 04.11.2007. u 18:09 sati.